Života je potkivač jaja, ali i – sijalica

Umesto u tiganju, jaja iz Denićevog kokošinjca završavaju u majstorskoj radionici. Tu im Života dodaje ukrase – potkovice, kao simbole sreće. Među kovačkim alatom je i stomatološka oprema.

„Pa, zubarska bušilica je, ajd` sad, malo i ja da budem savremen. Treba mali nakovanj, te cicangle, kojim se oblikuju ovi ekserici, ove potkovice“ potrudio se da objasni svoje veštinere Života.

Iako se nikada time nije bavio, brzo je savladao kovačku veštinu. Precizno i strpljivo, na jajetu buši 12 rupa, na koje se stavlja šest ekserčića i potkovica od olova. Za sirovine ne brine.

„Jedno jaje, da bi se potkovalo, može da se razbiju tri. A, hvala Bogu, materijala ima koliko hoćeš, kokoške nose svakog dana“, dodaje Života.

Kada je savladao taj jedinstven zanat, pod „čekić“ su došle sijalice.

„Pa probaću možda i ove što su na ulična svetla, ali ove klasične. Inače ove neonke ne znam, nisam probao, ili ove novije“, kaže Života.

Nekada su šegrti za majstorski ispit, morali da potkuju jaje. To je bio dokaz da su savladali zanat i da mogu da se žene. Baš iz ljubavi, ali prema priji, Života je nadgradio svoje umeće.

„Pa sam `ajde, tu prvu sijalicu potkovao za priju Vijetnamku. Ali, pravim ja i za naše Srbe, ne samo za ove sa strane. Ali, prija je prija“, iskren je Života.

Sve što je napravio, neobični Lapovčanin je poklonio. Iako su u susednim zemljama potkovana jaja, turističa atrakcija od koje se lepo zaradi, kaže da mu taj hobi donosi mir i zadovoljstvo. A ideja za nove izazove, ima napretek.