Sve brojniji dronovi lete bez registracije

Bespilotne letelice, dronove, može da kupi bilo ko, pa i maloletnici. Osim za snimanje, mogu da se koriste i u poljoprivredi, geodeziji, građevinarstvu, spasilačkim misijama... 

Iako su za upravljanje i snimanje potrebne posebne dozvole, mnogi ih nemaju. Od 2015. godine, kada su kod nas ove letelice postale popularne, prodato je oko 5.000 komada, registrovano oko 400, a dozvole poseduje oko 600 korisnika.

Prema Pravilniku o bespilotnim letelicama, sve one teže od 500 grama moraju da se registruju. Prema podacima Nacionalnog klastera bespilotnih letelica, u Srbiji je trenutno odobreno 515 bespilotnih letova. Ali, to su samo oni registrovani.

„Devedeset odsto letova nije registrovano. To predstavlja jako veliki problem“, rekao je Sima Marković iz Nacionalnog klastera bespilotnih letelica i bliskih sektora.

„U našem krugu profesionalnih letača, nema nas mnogo, siguran sam da se poštuje. Ali, 99 odsto letača apsolutno ne poštuje taj naš Pravilnik“, kaže Dejan Marković, prodavac i korisnik bespilotnih letelica.

Dronovi se prave uglavnom od plastike, teške su od 200 grama, pa sve do 26 kilograma, sa celom opremom. Mogu da razviju brzinu od 30, pa čak do 250 kilometara na sat, i da budu u vazduhu od tri minuta do pet sati, u zavisnosti od modela.

Dozvoljena visina koju mogu da dostignu je 100 metara, a moguće je da polete i do 500.

A moguće su i zloupotrebe.

Srećom, tragičnih ishoda još nije bilo. Zabranjeno je letenje noću, iznad ljudi, na aerodromima i stadionima, a letelica uvek mora biti u vidokrugu onog koji njom upravlja.

Dozvola za letenje dobija se u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Srbije, a za snimanje od Ministarstva odbrane. O poletanju treba obavestiti i kontrolu letenja.