Šta smo sve ostavili na Mesecu

Navršava se 50 godina otkako je čovek prvi put hodao po Mesecu. Međutim, i pre nego što je posada "Apola 11" sletela, ljudi su tamo ostavljali dokaze svog postojanja u vidu letelica, raketa i robota. Procenjuje se da se čak 190.000 kilograma materijala sa Zemlje nalazi na Mesecu.

Ako zanemarimo vrećice sa fekalijama, astronauti su po izlasku iz lunarnih modela ostavljali predmete koji su bili simbolični kako za njih lično, tako i za njihovu misiju.

Zastave Sjedinjenih Država

Na Mesec su sletele misije "Apolo 11", "Apolo 12", "Apolo 14", "Apolo 15",  "Apolo 16" i "Apolo 17", i svaka od njih je postavila zastavu Sjedinjenih Država.

Međutim, izgleda da samo njih pet stoji uspravno. Prema svedočenju Baza Oldrina, drugog čoveka koji je hodao po Mesecu, zastava koju je misija "Apolo 11" postavila je pala prilikom poletanja letelice.

Inače, upravo zbog te zastave nastala je jedna od najpopularnijih teorija zavere koja je za cilj imala da dokaže da Amerikanci nisu bili na Mesecu. Navodno, na fotografijama se vidi kako se ona viori, što na Mesecu nije moguće. Taj argument NASA je opovrgla i objašnjavajući da je taj oblik zastave posledica toga što je bila ispresavijana.

Ploča u spomen misije "Apolo 11" 

Nil Armstrong i Baz Oldrin su tokom dva sata, koliko su proveli van letelice, između ostalog, otkrili ploču u spomen njihove misije.

"Na ovom mestu su ljudi sa planete Zemlje prvi put stali na površinu Meseca u julu 1969. godine posle Hrista. Došli smo u ime mira za sve ljude", piše na ploči, uz potpise Armstronga, Oldrina, Kolinsa i Ridžarda Niksona, tadašnjeg predsednika SAD.

Inače, odlazak na Mesec nije najavio Nikson, već Džon F. Kenedi sedam godina ranije. 

Silikonski disk sa porukama mira

Baz Oldrin je 21. jula 1969. godine na Mesecu ostavio mali silikonski disk u kojem su se nalazile poruke mira 73 državnika.

Tekst koji se nalazi u disku je skeniran i 200 puta umanjen u odnosu na prirodnu veličinu.

Zlatna maslinova grančica

Nil Armstrong je više puta ukazivao da je sletanje na Mesec značajno za celo čovečanstvo, a ne da predstavlja samo uspeh Amerikanaca.

NASA je navela da je maslinova grančica, koju je misija "Apolo 11" odnela, simbol želje da se na Zemlji uspostavi mir.

Odata počast astronautima i kosmonautima

Armstrong i Oldrin su na Mesec poneli i oznaku misije "Apolo 1", u znak sećanja na kolege koji su tragično stradali.

Astronauti Virdžil Grisom, Edvard Vajt, i Rodžer Šafe izgubili su svoje živote kada je izbio požar u komandnom modulu.  

Svoje mesto na Mesecu imaju i dve sovjetske medalje, u čast kosmonauta Vladimira Komarova i Jurija Gagarina. To je bila još jedna poruka mira koju je NASA poslala u svemir.

Značka astronauta

Dok je hodao po površini Meseca 1969. godine, Alan Bin je skinuo svoju srebrnu značku, nakojoj se nalazila zvezda padalica sa orbitom oko repa, i bacio je u nepoznato.

"Često razmišljam o mojoj srebrnoj znački koja leži u prašini Geometarskog kratera, svetla i sjajna kao što je uvek bila. Biće tamo milionima i milionima godina, ili dok je neki turista ne pronađe i vrati na Zemlju", rekao je kasnije Bin, jedini slikar među astronautima.

Loptice za golf

Alan Šepard je u okviru misije "Apolo 14" bio ne Mesecu. Tokom misije dva puta je udario loptice za golf, i to jednom rukom.

Zahvaljujući nižoj gravitaciji Meseca u odnosu na Zemlju, loptice su otišle dalje nego što su ikada postigli golferi na Zemlji.

On je štapove za golf bio prokrijumčario u svemirskom odelu, ali ih je vratio na zemlju. Loptice su tamo negde.

"Pali astronaut"

Dejvid Skot je na Mesecu ostavio figuricu "Pali astronaut" u znak sećanja na kolege koji su položili svoje živote u ime osvajanja kosmičkih prostranstava.

U pitanju je aluminijumska skulptura dugačka svega osam i po centimetara.

Pored nje nalazi se i ploča sa imenima četrnaest astronauta koji su stradali do tog trenutka, 1971. godine.

Biblija

Pored toga, Skot je na jednom napuštenom roveru ostavio i Bibliju sa crvenim koricama.

Ovaj astronaut je uvek isticao da su ga iskustva iz svemira više približila Bogu. Do smrti je zastupao tezu da je "važnije to što je Isus hodao Zemljom nego čovek Mesecom".

Više puta je vodio ekspedicije na planinu Ararat, u potrazi za Nojevom barkom.

Porodična fotografija

Čarlsu Djuku je misija "Apolo 16" bila jedina u svemiru. Tu priliku je iskoristio da na Mesecu ostavi porodičnu fotografiju.

Na njoj su on, njegova supruga Doroti i sinovi Čarls i Tomas.

Na poleđini fotografije ostavio je poruku: "Ovo je porodica astronauta Djuka sa planete Zemlje. Sleteo na Mesec u Aprilu 1972. godine."