Porušenoj vodenici podario drugu šansu

Kada god mu zatreba brašno za kuću ili ishranu stoke, Nenad Lačnevac ne odlazi do vodeničara u selo već koristi svoj mlin. Nema vode ili jaz za vodenicu, ali zato kukuruz melje na pravom kamenu. 

„Našao sam kamenje u selu Kamidžora, sa neke vodenice koju je voda srušila posle Drugog svetskog rata i rešio sam da napravim jedan električni mlin. I to sam hteo da napravim od drveta konstrukciju. Od metala je mnogo lakše napraviti, ali hteo sam da ostane to naša tradicija“, kaže Nenad Lačnevac iz sel Kamenica.

Za svoje prijatelje Nenad je napravio još dva mlina. Žao mu je što ima tako mnogo napuštenih i porušenih vodenica u selima na Goču i Studeničkom kraju gde radi kao miner u preduzeću „Srbijašume“.

Od pet vodenica potočara koliko ih je bilo na gočkim rekama i potocima preostala je samo jedna. Nalazi se na Meljanici u selu Kamenica.

Milomir Glišović je poslednji vodeničar u Kamenici. Vodenice su imali njegov deda, pa otac a na kraju i on.

„Imali smo ranije, kada smo u brdu živeli, na reci vodenicu. Bila je drvena sa stubovima. Kao dečko noćevao u vodenici i mleo“, ispričao je Glišović.

Milomir ima 83 godine. U vodenici mu pomaže supruga Branka jer posla uvek ima.

Glišović kaže da dolaze ljudi iz Vitkovca i sa svih strana.

Znatiželjnike koje privlači ritmičan zvuk mlina ne odbija niti Nenad.

Osim što je hladno, brašno je i slatko po čemu se prepoznaje kvalitet. O ukusu proje od vodeničarskog brašna ne treba ni raspravljati.