Pakleni vozači pančevački, mit ili istina?

Jesu li zaista pakleni kada se pojave na ulicama glavnog grada i zašto pojedini Beograđani trube kada vide pančevačke tablice? Nepristrasan odgovor pokušaćemo da dobijemo u auto-školi, od instruktora koji je u višegodišnjoj karijeri obučavao na desetine Pančevaca i koji zna šta to Pančevci propuštaju kada je obuka u pitanju. 

„Ono što je značajno je da je Pančevo ravničarski grad i da svakako Pančevci nemaju gde da uvežbaju polazak pod nožnom, polazak pod ručnom na usponu i možemo reći da je to jedna od komplikacija koja ih prati“, objašnjava instruktor Goran Kojadinović.

Osim kretanja na uzbrdici šta to još Beograđani zameraju komšijama?

„Ljudi se teže snalaze u uslovima intenzivnog saobraćaja u velikim gužvama i onda znaju da zastanu da blokiraju saobraćaj, da naprave neki zastoj što naravno kod drugih izazove reakcije“, ističe nam Budimir Puljarević, vozač iz Beograda.

Da Beograđani umeju burno da reaguju uverio se i najbolji srpski automobilista, inače Pančevac, Dušan Borković.

„Čak i meni dok me ne prepoznaju, isto sviraju ako vide pančevačke tablice jer jednostavno vozim po propisima. Ovde sad mnogi i ne voze po propisima i negde stalno žure malo agresivnije voze. Tako da ne znači da ako neko ako nekom svira da jednostavno lošije voze“, objašnjava Borković.

Jedan krug je bio dovoljan da se uverimo - ovaj Pančevac ume da vozi. Uverava nas da umeju i njegovi sugrađani, kao i da pre nego što „legnu na sirenu“ Beograđani treba da razmisle kome zapravo sviraju.

„Mnogo se Beograđana, pošto se sad Beograd širi, mnogo njih se preselilo u Pančevo sa istim tim pančevačkim tablicama, tako da kad Beograđani sviraju pančevačkim tablicama, postoji velika šansa da sviraju Beograđanima samo sa pančevačkim tablicama“, u šali kaže automobilista.

Osim njega u Beogradu smo uspeli da zaustavimo još jednog Pančevca i pokušali da saznamo šta je razlog animoziteta komšija.

„Oni oduvek imaju prema Pančevcima mnogo zamerki, ali to je jedna tradicija još iz sedamdesetih godina kad je Pančevo bilo područje celog Južnog Banata obuhvatajući Belu Crkvu, Vršac, Kovin, Alibunar, Kovačica... Znači nije to to kao što se priča“, kaže Bora Pejić, vozač iz Pančeva sa 35 godina iskustva u vožnji.

Nije više ni praksa da vozači iz Pančeva automobile ostavljaju sa druge strane mosta, a zatim gradskim prevozom prelaze preko Dunava - bar tako kažu u Savezu vozača Pančeva.

„To polako iščezava, jer stižu nove generacije, savremenija vozila sve to, tako da ta priča polako iščezava“, tvrdi Stojan Tegeltija, predsednik Saveza vozača i automehaničara Pančeva.

Oni koji na ispitu proveravaju znanje vozača smatraju da je tenzija u vožnji posledica rivaliteta između dva susedna grada, ali i odraz manjka saobraćajne kulture.

„Beograđani sviraju svima, prvo etika u saobraćaju je jako mala, oni sviraju i auto-školama koje imaju 'L' tablice i onima koje imaju znak 'P' (početnik), znači nedostaje kultura i strpljenje“, kaže Dragomir Stanković, predsednik Komore ispitivača vozačkih ispita Republike Srbije.

Iako za oznake PA Beograđani često u šali kažu da ne predstavljaju grad već profesionalne amatere, ipak od obuke i iskustva zavisi da li će neko biti dobar ili loš vozač. Tako da tezu da su loši vozači Pančevci lako mogu da obore i pokažu da i beogradske tablice mogu da imaju značenje, a to je da bespotrebno govore.