Splavarite Drinom i Tarom sa ekipom RTS-a

Kamp „Drina–Tara“ smešten je na obali Drine, 18 kilometara od Foče. Posle doručka proveravaju se čamci i deli oprema. Do Brštanovice u Crnoj Gori, polazne tačke 25 kilometara duge plovidbe, potrebno je sat vremena. Rafting je opasan sport i zato pre svake plovidbe vodič, tzv. skiper, daje uputstva.

„Upoznajemo sa informacijama o načinu sedenja na čamcu, ponašanju, načinu veslanja, kao i o nepredviđenim situacijama ako neko padne u vodu“, objašnjava skiper Duško Rašević Raša.

Zbog niskog vodostaja neki su se zaglavili između stena. Iskusnim skiperima se to ne dešava. Pravimo pauzu u Šipčanici, gde nailazimo na neobičan frižider. Pedesetak metara dalje je omiljeno mesto za fotografisanje. Iako voda baš i nije prijatna za kupanje, nekima to ne smeta.

„Fenomenalno, jedino ovde mogu da potopim ljude, a da ne bude 'mobing', tako da smo zato ovde. Odlično, super atmosfera, momci su odlični“, šali se Zoran Biserčić iz Beograda.

„Dobro društvo pre svega, obuka je bila dobra, tako da nema straha, predeo lep“, baš je zadovoljan Ilija Novaković iz Beograda.

Posle četiri sata plovidbe, stižemo u kamp. Većina turista je iz regiona, ali ih ima iz svih krajeva sveta.

„Za rafting mislim da je veoma interesantan jer možete da vidite kako su čudesno čiste boje prirode, da ne možete da poverujete dok ih stvarno ne vidite“, oduševljeno priča Ejpril Li sa Tajvana.

Koliko se ovaj turizam razvija, govori podatak da Republika Srpska i Crna Gora imaju po 15 rafting kampova.

„Ima posla za sve nas, samo recimo kada bismo imali malo bolje sređenu infrastrukturu, neko onako ulaganje države“, siguran je Borko Todorović, suvlasnik Rafting centra.

U Turističkoj organizaciji Višegrada kažu da je to prilika za prekograničnu turističku saradnju koju podstiče i finansira Evropska unija.

„To je veza Zlatibora, veza Tare, veza Mokre Gore i uskotračne pruge, a onda Višegrad koji Drinom prolazi do Foče i do ovih rafting kampova i jednog adrenalinskog vida sporta“, kaže Olivera Todorović, direktorka Turističke organizacije Višegrada.

Samo kroz ovaj kamp godišnje prođe oko 15.000 turista. Pored zapošljavanja meštana, kampovi omogućavaju i opstanak seoskih domaćinstava koja im prodaju svoje domaće proizvode, najviše kajmak, sir i pršutu.