Dmitar iz Maskova, jedan od poslednjih majstora za kamene krovove

I u 77. Dmitar kao da se igra, slažući kamene ploče kojih oko tri tone treba za jedan krov, a prepokrio je, kaže, šezdesetak kuća. Kad sklopi posao gazdu prvo pita odakle duva vetar.

„Gazda kaže udara mi vetar sa te strane mnogo, ja se onda prema tome upravljam kako da počnem te redove da ih vodim kockama... Izdržljiv je, toliko otporan je za sve i za sneg i za kišu, vetar ne može da ga skine, jer se ukiva“, objašnjava Dmitar Dimitrijević iz sela Maskova, kod Ivanjice.

Posla nema mnogo, ali zainteresovanih da ga nauče, kaže još ima. Srećan je što tajne posla ima kome da prenese.

„Kamen ide ukoso da se ne stavlja paralelno u odnosu na krov i da prelazi, da ima preklop jedan preko drugog da ne bi voda podilazila ispod sledećeg kamena, znači da se pokrivaju ekseri sa kojim se učvršćuje kamen, to je sva suština ovog posla“, kaže Marko Pejatović iz Prijepolja.

Sa pomoćnicima kakve je dobio u nezaposlenim auto-mehaničarima iz Prijepolja, Marku i Milošu, Dmitar kaže da će kuću zlatiborskog domaćina pokriti za sedam dana, ali od krovova sa starih, napuštenih kuća, jer se ne vadi više kamen iz čuvenog ivanjičkog majdana.

„Selo Maće u ivanjičkoj opštini i onda se čitav taj pokrivač naziva Maće i onda kažu imam kuću pokrivenu maćom“, dodaje Bosa Rosić, etnolog.

„Nije cena uopšte u pitanju, nego kvalitet i dugotrajnost krova, to je kamen koji sam ja video takve kuće da su urađene tako, koji traje možda i 200 i više godina... To izgleda baš onako lepo i dugotrajno“, smatra Božidar Udovičić sa Zlatibora.

Za šest decenija koliko pokriva kuće kamenim pločama ili maćom, Dmitar kaže, reklamacija nije bilo.