Amerikanci bombarduju Mesec

Ako sve bude išlo po planu, sutra, oko 13.30 po našem vremenu, "Kentaur", raketa američke Agencije za svemirska istraživanja (NASA) će udariti u tlo na Mesečevom južnom polu i podići oblake čestica u kojima će se tražiti dokazi da na Zemljinom satelitu ima vode.

Agencijin cilj je da potvrdi teoriju da je voda, koja će biti ključni resurs ako ljudi odluče da "se vrate" na Mesec, skrivena ispod jalove Mesečeve površine.

Praznu raketu će u krater "Kabeus A" (Cabeus A), odabran jer je u večitoj senci, usmeriti Agencijin Satelit za proučavanje i očitavanje lunarnih kratera (LCROSS) koji je u Mesečevu orbitu poslat u junu, zajedno sa "Kentaurom" i još jednim satelitom na raketi "Delta 5".

Eksplozija, predviđena za petak, će imati snagu poput one koju bi napravila 1,5 tona TNT i iz kratera "Kabeus A" će izbaciti oko 350 tona čestica. U starom krateru će tako biti napravljen novi veličine polovine olimpijskog bazena.

Neće biti nimalo jednostavno objektom od 2,2 tone (koliko je teška raketa) koji nije ustanju mirovanja, jer lebdi zajedno sa satelitom, nanišaniti i pogoditi tačku širine par metara, kontrolišući ga sa Zemlje, odnosno 384.000 kilometara dalje.

Zatim će "LCROSS" satelit uleteti u devet kilometara visoki oblak čestica sa Mesečeve površine, a njegovih devet superosetljivih instrumenata analiziraće prašinu i komade tla tražeći dokaze da ima vode.

Udar neće biti vidljiv golim okom sa Zemlje, ali svaki astronom-amater će moći da ga posmatra ukoliko poseduje teleskop čiji je prečnik najmanje 25-30 centimetara. Za sve ostale, obezbeđen je direktan prenos na Agencijinom sajtu.

U roku od sat vremena od eksplozije, naučnici će znati da li Mesec krije vodu.

Ali, to nije kraj "LCROSS"-ove misije! Četiri minuta posle udara rakete, satelit, vredan 79 miliona dolara, će se i sam, planski, sa svim podacima prethodno poslatim na Zemlju, zabiti u isti krater i napraviti tri puta manji oblak.

Inače, povratak na Mesec preispituje se i u NASI i u Beloj kući.

Program Agencije za eventualni povratak astronauta na Zemljin satelit vredan je 100 milijardi dolara.

NASA je 1999. našla dokaze o prisustvu vodonika, koji može da bude indikator prisustva vode, i to u kraterima na oba Mesečeva pola.

Od tada se voda traži, a naučnici se nadaju da je u kraterima do kojih nikada nije doprla sunčeva svetlost sakrivena velika količina leda.

Još ističu da bi voda na Mesecu bila vredna kao zlato jer bi, kako se procenjuje, transport vode na Mesec koštao 50.000 dolara po funti (453,5 grama).