Karabinjeri, 200 godina istorije

Stanovnici Apeninskog poluostrva će na pitanje zašto imaju dve organizacije za održavanje javnog reda i mira reći da je "Polizia" uobičajena policijska organizacija, a karabinjeri su deo vojske.

Kao i mnoge stvari i ovo treba pogledati kroz prizmu bogate istorije podneblja, piše Bi-Bi-Si. Karabinjeri su u stvari stariji od italijanske države, a njih je osnovao Viktor Emanuel Prvi, vojvoda od Savoje i kralj Sardinije pola veka pre ujedinjenja Italije.

Ime potiče od naziva puške koju su tradicionalno nosili. Tokom bogate istorije uhapsili su i iza rešetaka poslali veliki broj ljudi, uključujući i, prema mišljenju mnogih, oca moderne Italije Đuzepea Garibaldija. I to dva puta!

Kada su se italijanske države ujedinile, karabinjeri su ostali prisutni kao nacionalne snage bezbednosti koje su obezbeđivale poštovanje zakona. Istovremeno, osnovana je i regularna policijska organizacija sa istim ciljem.

U skladu sa tim, postoje podjednake šanse da Italijani nekom nasilniku zaprete zvanjem policije koliko i karabinjera.

Ono što je posebno zanimljivo je da imaju čak i odvojene brojeve telefona. Za jedne se okreće 112, a za druge 113. Većina Italijana ne zna koji je broj za koga, uprkos tome što je na automobilima karabinjera ispisan broj 112.

Još jedna zanimljivost u vezi sa karabinjerima je da se veoma često nalaze u vicevima i šalama. Ali ne kao pametnija strana.

Primera radi, njihovi brkovi, brada i zulufi su prolazili različite faze. Nekada uopšte nisu bili dozvoljeni, bilo je perioda kada mogu da ih imaju, do toga da imaju „žbunove na licima“, ali pod uslovom da su uredno održavani.

U jednom trenutku postojala je direktiva da samo oni sa najvišim činovima mogu da imaju bradu ili brkove, a istovremeno je na snazi bilo pravilo da svi pripadnici moraju da budu uredno podšišani i obrijani.

Mnogo odricanja i uvek tamo gde je najteže 

Šalu na stranu, karabinjeri su ozbiljna organizacija čiji pripadnici vode prilično samačku karijeru sa puno odricanja. Karabinjerima nije bilo dozvoljeno da služe u svom rodnom regionu, a imali su izuzetno stroga pravila o stupanju u brak.

Čak i danas ublaženi stari propisi su i dalje na snazi. U rodnu provinciju mogu da se vrate da služe tek nakon navršenih osam godina u drugim provincijama.

Većina ponosno nosi uniforme sa natpisom karabinjeri i pokazuje na male zvezde na kragni, karakteristične za njih. Ističu da imaju potpuno drugačiju obuku.

Tvrde da je njihov odnos sa stanovništvom poseban i da se u svakom mestu, pa i najmanjem planinskom selu, može naći jedna od njihovih stanica, kojih širom Italije ima 4.605.

Mnogi Italijani se „kunu“ u karabinjere. Kada su zemljotresi, poplave, bilo koje prirodne katastrofe, pripadnici ovih snaga bezbednosti mogu se videti u ugroženim područjima.

Takođe je zanimljivo da je velika većina karabinjera sa juga Italije, posebno iz četiri regiona: Sicilije, Kampanije, Kalabrije i Apulije.

Razlog za ovo je prilično velika stopa kriminala na jugu, pa mnogi mladi koji ne žele da se protiv toga bore biraju odlazak u karabinjere.