Da bi bilo zdravo, dete ne sme biti gojazno, upozorava profesor Perišić

Gojaznost izlaže decu riziku od zdravstvenih problema koji mogu uticati na njihovo zdravlje sada, ali i u budućnosti. Rizici uključuju ozbiljna stanja poput dijabetesa tipa dva, visokog krvnog pritiska i visokog holesterola koji su se nekada smatrali bolestima odraslih.

„Ako posmatramo knjiški, onda antropometrijske mere, visina i težina, ne treba da prelaze preko devedesetog centila za životnu dob. Znači, ako je BMI – indeks telesne mase – veći od 90, dete je gojazno“, objašnjava profesor Perišić.

Problem leži u tome, jednostavno rečeno, što savremene hrane pune skroba i masnoće, koja izaziva brzi efekat sitosti i zadovoljstva, ima svuda i jeftina je, napominje profesor.

Gojaznost se javlja još kod odojčadi jer roditelji često smatraju da dete nije dovoljno pojelo. U stvari, preporučuje se da poslepodnevni i večernji obroci budu samo u onoj količini koliko dete želi.

„Druga kapitalna stvar je uvođenje nemlečnih dodataka u ishranu beba. Nemlečni dodaci, što većina pedijatara nažalost ne zna, treba da sadrže namirnice gorkog ukusa – meso i povrće, a ne slatke stvari. Uvođenje slatkih kašica je jedan od faktora gojaznosti“, naglašava gastroenterolog.

Gojaznost se najčešće javlja oko pete-šeste godine života, ili u vreme puberteta. Brojna istraživanja su pokazala da dete koje je gojazno u uzrastu od 10 do 13 godina ima 80 odsto šanse da bude gojazno i kasnije, u odraslom dobu.

„Mi se rađamo sa fiksnim brojem masnih ćelija i onda ih punimo. Kako? Ugljeni hidrati ako su uneti previše, oni se transformišu u jetri u masti koje pune te teatocite – masne ćelije – i uvećavamo njihovu masu. Oko osme-devete godine se stvaraju nove masne ćelije. Nova vojska koja će da apsorbuje transformisane ugljene hidrate“, dodaje dr Vojislav Perišić.

Kalorijska ekspanditura

Osnovno je da moramo „sagoreti“ ono što smo uneli, napominje gost Jutarnjeg programa. Mi u proseku, od ukupnog kalorijskog unosa, unosimo nekih 20 odsto masnoće, a potebno je samo 15 odsto. Zato je potrebno da se fizički više angažujemo kako bismo sagoreli viškove.

„Kod nas veliki problem predstavlja sve češća dijagnoza masne jetre. Ta mast iz jetre u jednom trenutku može da krene u steatohepatitis i cirozu. Danas se smatra da je u zapadnim zemljama glavni uzrok ciroze jetre aklohol i masna jetra“, ističe dr Perišić.

Krivac su loše navike, a ne genetika

Nažalost, naši pedijatri nemaju dovoljno vremena da se ozbiljno bave i problemom ishrane dece i savetovanjem roditelja.

Genetika jeste značajna, ali ne primarno, već pre svega loše navike, smatra profesor.

Savet je da se na trpezi tri puta nedeljno nađe plava riba. Takođe, tri puta nedeljno zeljasto povrće – hrana sa mnogo celuloze i bez masnoće koja daje osećaj sitosti.

„Nije loše za doručak uneti masnoće da bismo bili dobro raspoloženi, ali ne smemo preterivati“, napominje profesor dr Vojislav Perišić na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.