Nije sve u kilogramima - pored vitke linije, važni su i psihičko zdravlje i stil života

Zdravlje je svima prioritet, deklarativno, ali nekada nije dovoljna samo odluka. Neophodna i psihološka priprema za novi koncept života, koji podrazumeva ostavljanje loših navika i pripremu za put ka cilju.

Gostujući u Jutarnjem programu, dr Danijela Ninić Marinković, nutricionista i specijalista urgentne medicine, rekla je da gotovo da nema čoveka koji se nije opustio tokom praznika po pitanju hrane i pića, ali naglasila da na svakih 12 sekundi u svetu premine jedna osoba zbog posledica gojaznosti.

„Prvi put u istoriji ćemo mi, kao generacija, živeti kraće u odnosu na naše pretke, to je poražavajuća činjenica, iako imamo sve veći broj nutricionista, sve više savetnika, sve veći broj fitnes-instruktora, sve veću dostupnost na internetu o raznim dijetama...", rekla je dr Ninić Marinković.

Dodala je da postajemo sve gojazniji, da je sve više dece koja imaju povišenu težinu, i da smo došli u situaciju da se sa stresom suočavamo tako što uzimamo više ugljenih hidrata.

„Sve više se jede nezdrava hrana koja podstiče hormon koji nam traži sve više hrane i onda vi u jednom trenutku niste svesni uopšte šta ste sve pojeli", ispričala je.

Pripremajte hranu kod kuće 

Savetuje da treba da se osvestimo o tome šta, koliko i kada jedemo, naročito kada su u pitanju deca. Naglašava da gojaznost ne leži u genima već u lošim navikama: „Hrana je ujedno i lek i otrov. Vremenom, kada uzimate konstantno ugljene hidrate, dolazite do situacije da ste sve više gojazni. Kad stanete na vagu, to nije neka količina kilograma, ali ta deca izgledaju pufnasto, da Vam se čini da Vam treba samo jedna igla i da ga bocnete, i da će eksplodirati".

Objasnila je da je to posledica aditiva i nezdrave hrane, za koju savetuje da je bolje pripremati je kod kuće, uz opasku da ipak nema brzog rešenja ni čarobnog štapića protiv gojaznosti.

Kaže da brze dijete mogu doneti rezultate, kao i odluka o odlasku u teretanu, ali, uglavnom se snaga za sve te ubrzane procedure mršavljenja brzo izgubi, vraćamo se starim navikama, a nekada još dodamo i koji kilogram više u odnosu na početak, te sve liči na jedan začarani krug. U pitanju je menjanje stila života, i to dan po dan. Dr Ninić Marinković predlaže da najpre odaberite jedan dan u nedelji kada ćete se zdravo hraniti i ponašati, potom, za neko vreme - dva , dana, pa tri... Tako će se, naglašava, postepeno doći do trajne promene u životnim navikama.

„Ako radite po ceo dan, doručkujte dobro, doručak je najbitniji obrok, posle 16, 17 sati, pojedite par badema, ili nešto što je zdravije, čisto da premostite taj period lučenja insulina da ne biste osećali još veću glad u pet sati kad dođete kući i da se prejedete", savetuje dr Ninić Marinković.

Preskakanje obroka usporava metabolizam 

Ističe da se preskakanjem obroka usporava metabolizam i usporava varenje, što može da smanji tempo gubljenja kilograma iako sve manje jedete.

Takođe, kaže da nisu samo kilogrami važni. Osim stanja koje pokazuje vaga, važno je i kakvu krvnu sliku neko ima, kakvog je psihičkog zdravlja, da li kvalittno spava, da li vežba, koliko ima snage za svakodnevne aktivnosti...

Kao posledicu variranja telesne težine navodi probleme sa funkcionisanjem štitne žlezde, insulinsku rezistenciju, i uošte probleme sa hormonima. Posebno je primetan rast hormona stresa kortizola, sa kojim možemo da se borimo redovnim vežbanjem, jer je dokazano da vežbanje utiče na lučenje serotonina, koji nam može pomoći da uđemo u ravnotežu.