Za celijakiju ne postoji lek, terapija je isključivo bezglutenska ishrana

Procenjuje se da u Srbiji sa celijakijom živi oko 70.000 ljudi. Može se manifestovati u svim životnim dobima, a dva puta češće pogađa žene nego muškarce.

U trenutku kada je ustanovljeno da je uzročnik celijakije gluten, onda se tek shvatilo gde se sve on nalazi i gde ga sigurno nema, i šta je zaista bezbedno za pacijente, navodi dr Nataša Dragutinović.

„U ovom trenutku za sve pacijente sa celijakijom terapija je bezglutenska dijeta. A ono što smo danas svi svesni, i mi lekari, kao i pacijenti koji žive sa celijakijom, da je tu dijetu danas jako teško sprovesti, a radi se na tome da se novi terapijski modaliteti uvedu. Neki lekovi su u fazi ispitivanja i to bi trebalo da bude budućnost“, dodaje doktorka.

Na nedavno održanom Simpozijumu o celijakiji, Vesna Pavkov navodi da su bili u mogućnosti da saznaju nešto više o novim protokolima kod dijagnostikovanja ove bolesti.

„Nama kao Udruženju je bilo jako važno da se ovaj simpozijum održi zato što smo učestvovali u ovom projektu kroz koji smo naučili kako se to radi u Evropi i da to iskustvo prenesemo i našim lekarima“, ističe predsednica Udruženja.

Celijakija je doživotno autoimuno oboljenje koje primarno zahvata gastrointestinalni trakt, ali ne postoji organ u ljudskom telu koji ne može biti zahvaćen, tako da se danas posmatra kao multisistemsko oboljenje, napominje dr Dragutinović.

Zbog strukture glutena, kod obolelih od celijakije ne dolazi do kompletne digestije glutena u crevima, on prolazi sluznicu, ulazi u zid tankog creva i tu indukuje imuni odgovor. Zbog tog imunog odgovora dolazi pre svega do oštećenja sluznice tankog creva, ali može doći do oštećenja i mozga, i srca, praktično svakog organa.

Kada se posumnja na celijakiju najpre se radi analiza na transglutaminaska antitela uzeta iz krvi. Test se ponavlja uz analizu još jednog broja antitela, a u zavisnosti od njihovih nivoa, biće urađena ili neće, endoskopija sa biopsijom sluznice tankog creva.