Čitaj mi!

Lekovi za smirenje – potreba ili hir, od čega se smirujemo

Istraživanja pokazuju da svaka peta osoba u našoj zemlji povremeno ili svakodnevno uzima lekove za smirenje. Često smo sami sebi i lekari i farmaceuti pa na svoju ruku, u zavisnosti od raspoloženja, povećavamo ili smanjujemo dozu. Sigurno se i zbog toga Srbija nalazi u vrhu evropskih zemalja po potrošnji anksiolitika.

Kako mali korak u rešavanju psihičke napetosti može postati prečica za razvoj zavisnosti, objasnio je doktor toksikologije Predrag Vukomanović u Jutarnjem programu RTS-a.

„To su podaci koji treba da zabrinu, jer 22 odsto građana Srbije konzumira anksiolitike, u narodu poznate kao lekovi za smirenje. U vrhu Evrope smo po potrošnji ovih lekova, u kojoj se više koriste antidepresivi. To se objašnjava većom navikom da ljudi idu kod psihijatra, što naš narod izbegava",rekao je doktor.

Ističe da su građani Srbije 2020. potrošili oko 25 miliona evra na lekove iz grupe anksiolitika.

„Posle lekova za lečenje kardiovaskularnih bolesti, psihoaktivne supstance su najizdavaniji lekovi. Anksiolitici su sastavni deo svake kardiološke terapije. Treba imati u vidu da je Srbija u vrhu Evrope po kardiovaskularnim i onkološkim pacijentima, koji imaju porodice i prijatelje koji brinu za njih i razvijaju neke anksiozne poremećaje", rekao je doktor toksikologije.

Navodi da anksiolitici postoje 62 godine i zamenili su grupu lekova koja se nazivala barbituratima.Opšta preporuka za uzimanje anksiolitika je da se upotrebljavaju pod nadzorom lekara i kratko, oko četiri nedelje, a onda se polako ukidaju, da ne bi došlo do zavisnosti.

„Socioekonomski uslovi su jedan od glavnih generatora pokretanja anksioznih poremećaja. Što se tiče naše zemlje, ne treba izgubiti iz vida i bolne devedesete, ratove, sankcije, tranzicije, koje su akumulirale stres koji osećamo i dan danas. Kada mladi ljudi uzimaju anksiolitike, kod njih se razvija brza tolerancija koja povećava doze i uzimanje novih lekova", zaključio je doktor toksikologije Predrag Vukomanović.