Veliki proboj britanskih naučnika u lečenju Alchajmerove bolesti

Posle više decenija neuspeha, veliki proboj u razvoju leka Lekanemab pokazuje da je novo doba lekova koji leče Alchajmerovu bolesti moguć, navodi Bi-Bi-Si.

Lekanemab takođe radi u ranim fazama bolesti, pa većina ljudi teško da može da primeti efekte.

Lek napada amiloid beta koji se kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću nakuplja u mozgu.

Za medicinsko polje koje decenijama trpi neuspehe i razočaranja, rezultati testova novog leka viđeni su kao trijumfalna prekretnica.

Jedan od vodećih svetskih stručnjaka iza ideje ciljanja amiloida, profesor Džon Hardi, rekao je da je razvoj novog leka istorijski korak, kao i da je veoma optimističan „da je to početak uspešnih terapija za Alchajmerovu bolest“.

Profesorka Tara Spajers-Džons sa Univerziteta u Edinburgu navela je da su rezultati „veliki korak jer smo već dugo vremena imali stoprocentnu stopu neuspeha“.

Trenutno, ljudi sa Alhajmerovom bolešću dobijaju lekove koji im pomažu u ublažavanju simptoma, ali nijedan ne utiče na razvoj bolesti.

Lekanemab je antitelo, poput onih koja se nalaze u telu i bore se protiv virusa i bakterija, koje je napravljeno da kaže imunom sistemu da čisti amiloide iz mozga.

Amiloidi su nerastvorive fibrozne proteinske naslage koje se nakupljaju u praznom prostoru između moždanih neurona i stvaraju uočljivi plak koji je jedan od znakova Alchajmerove bolesti.

Veliko kliničko istraživanje uključilo je 1.795 ljudi u ranoj fazi bolesti, a doze lekanemaba davane su im svake dve nedelje.

Rezultati su predstavljeni na konferenciji u San Francisku i objavljeni u časopisu New England Journal of Medicine.

Iako predstavlja veliki proboj na polju lečenja Alchajmerove bolesti, novi lek nije čudotvoran. Bolest je kod ljudi nastavila da se razvija, ali je pad moždane funkcije usporen za 25 odsto tokom 18-mesečnog lečenja.