Post nam donosi duhovni mir i jača imunitet

Profesorka Dimitrijević Srećković napominje da za one koji tokom godine praktikuju mediteranski način israne koji podrazumeva obilje voća, povrća, žitarica, mahunarki, maslinovog ulja i ribe, uz povremeni unos određenih mesih i mlečnih proteina, (od 12 do 18 odsto dnevnog kalorijskog unosa), neće im biti teško da pređu na post, jer to znači da će samo isključiti mlečnu i mesnu hranu i jaja.

„Za one koji tokom godine poste sredom i petkom, to je poznato. Oni će lako da se prilagode i post će dovesti do čišćenja organizma, regulacije masnoća, glikoregulacije i do prevencije brojnih hroničnih bolesti“, ističe profesorka. 

Pored toga, gošća Jutarnjeg programa objašnjava i zašto je tokom posta veoma važno unositi dijetna vlakna koja se nalaze u voću, povrću i žitaricama. 

„Kada jedemo vlaknastu hranu, koju ne usitnjavamo suviše, kao što je cela paprika, paradajz, krastavac, pasulj, sočivo, kupus, grašak i boranija, zatim integralni hleb, hleb od celog zrna – vlakna iz te hrane čine prebiotsku osnovu, baštu u našim crevima, na kojoj rastu prebiotske bakterije i time jačačmo naš imunitet“, ističe doktorka.

Tokom zimskih meseci, po njenim rečima, veoma je korisno da se probiotske kulture unose kroz fermentisanu hranu, kao što su kiseli kupus i razne turšije. Preporučuje da se izbegava hrana koja ima koncentrovane šećere, gde dolazi do naglih skokova insulina, a nakon toga i do pada šećera u krvi, koji izazivaju osećaj slabosti i malaksalosti.

Napravite jelovnik za period posta

Profesorka Dimitrijević Srećković smatra da treba planirati i osmisliti par glavnih obroka za svaku sedmicu posta.

„Na primer, ja ću ovih dana pripremiti prebranac uz koji se jedu razne sveže salate ili turšija. Zatim, može se pripremiti humus koji se pravi od leblebije, gde se dobije namirnica koja ima biljne proteine, obilje minerala i vitamina i ukoliko se jede uz hleb od celog zrna može da drži sitost. Još uvek ima plavog patlidžana, koji se može ispeći u rerni, izgnječiti viljuškom da se ne unište dijetna vlakna i začiniti uz malo soli, maslinovim uljem i seckanim belim lukom. Ili da se ispeče u rerni crvena paprika“, predlaže doktorka.

Budućim mamama preporučuje da tokom posta kada je dozvoljena riba, u rerni ispeku, sa malo ulja od koštica grožđa, vode, trunke belog vina i začina, sitnije ribe, papaline ili skušu, koje u sebi nemaju mnogo olova i žive. Napominje da se konzumiranjem plave ribe poboljšava i zastupljenost vitamina D u organizmu.

Ne preskačite obroke

Pošto se kao endokrinolog bavi i prevencijom dijabetesa, metaboličkim sindromom i gojaznošću, profesorka Vesna Dimitrijević Srećković navodi da iskustva pokazuju da je preskakanje obroka veoma štetno po zdravlje.

„Vrlo često imam pacijente koji tvrde da jako malo jedu i ne znaju kako su se ugojili. Tajna je u tome što preskaču obroke i njihov metabolizam je usporen. Ako neko ne doručkuje, a ruča negde oko 16–17 časova, usporava svoj metabolizam i takva osoba će se ugojiti. Uvek savetujem da se obavezno doručkuje. Ako neko ne može da doručkuje pre posla, neka napravi sendvič koji će pojesti tokom prve pauze. Doručak je izuzetno važan. On bi trebalo da bude energetski jači, skoro kao ručak. I dobro bi bilo da imamo neko voće za užinu. Tokom posta možemo da skuvamo pšenicu. Da dodamo badema, oraha, trunčicu meda i da to bude jedan obrok koji nije previše sladak, a može da bude koristan. Takođe možemo da, sve one pahuljice od ovsa, ječma i raži, koje smo stavljali u kiselo mleko i jogurt, potopimo u paradajz sok ili čaj,“ navodi dr Vesna Dimitrijević Srećković.

Maslinovo ulje po njenim rečima povoljno utiče na vrednosti krvnog pritiska, reguliše lipidni status, ima dobar efekat na insulinsku rezistenciju, ujedno i na plodnost.

Blagodeti posta

Kada je reč o postu na vodi, profeskorka smatra da bi svako prema svom individualnom zdravstvenom stanju, trebalo da se dogovori sa svojim duhovnikom kako da posti.

„Tokom posta postiže se i duhovni mir, koji smanjuje lučenje hormona stresa, što zatim sprečava nastanak ozbiljnih hroničnih bolesti. Kada dođemo u fazu smirenja, podižemo i svoju antioksidantnu zaštitu, pospešujemo imunitet i preveniramo i najteže bolesti, kao što su karcinom i autoimune bolesti,“ ističe doktorka.

Post po njenim rečima može značajno da utiče i na depresiju.

„Sa smanjenjem stomačne gojaznosti, smanjujemo citokine koji se luče u masnom tkivu, jer te materije na nivou mozga presecaju stvaranje hormona sreće, seratonina. Tako da sam ja u naučnim istraživanjima dokazala da post i mediteranska ishrana, smanjenjem gojaznosti doprinose smanjenju depresije“.

Kada se završi post, njena preporuka je da se ne jede odmah masna hrana životinjskog porekla u velikim količinama. Može da se proba sve na prazničnoj trpezi, ali umereno i postepeno, jer svako preterivanje može da dovede do određenih digestivnih tegoba.