Sirova hrana – da, ali...

Sanja Radosavljević, sagovornica u jutarnjem programu Radio Beograda 1, kaže nije znala za ishranu sirovim namirnicama, dok nije, samostalno krenula da traži rešenje za svoje zdravstvene tegobe. Informisala se na internetu i narednih pet godina, jela samo sirovu hranu.

Kaže da je povremeno imala tegobe, u smislu nadutosti u stomaku, ali to je, po istraživanjima do kojih je došla, više bilo zbog nepravilnog kombinovanja namirnica, nego zbog toga što naš želudac nije naviknut na sirovu hranu.

Na ovakvu vrstu ishrane se odlučila posle dugotrajnih tegoba sa stomakom i varenjem, i samostalnog traganja za lekom koji bi joj pomogao. Tokom pet godina, jela je isključivo sirovo voće, povrće, orašaste plodove, biljne putere i ponekad žitarice koje je preko noći ostavljala potopljene u vodi. Suprotno očekivanjima, u tom periodu je dobila na kilaži: 

„Zbog stanja u kom sam bila, pre toga bukvalno nisam mogla da jedem. Živela sam na nekoliko pirinčanih galeta dnevno. Kad sam počela da jedem sirovu hranu, zapravo sam dobila na kilaži jer sam unosila nutrijente koliko mi je i bilo potrebno, jela sam i količinski mnogo više“, kaže Sanja Radosavljević.

Kuvanjem se u nekim slučajevima dobija više hranljivih materija 

Neka istraživanja su pokazala da pojedine namirnice mogu biti zdravije kada su kuvane, na primer prokulice ili crveni kupus, da kuvani spanać olakšava telu da apsorbuje kalcijum. Gljive, šargarepa, ili kelj imaju više hranljivih materija kada se kuvaju.

Takođe, konzumiranje samo sirove hrane, isključuje meso i proteine životinjskog porekla. Baš zato, nutricionisti savetuju oprez kada je u pitanju ovakva ishrana, pogotovo na duže staze.

Marija Đurković, nutricionista, kaže da, ako se duže vreme uzima samo ovakva hrana to može imati loš uticaj na telo, jer ne unosimo dovoljno svih aminokiselina koje su nam portrebne, a koje se nalaze u životinjskim proizvodima, kao ni dovoljno proteina, gvožđa i kalcijuma.

Sanja je, posle pet godina, opet na osnovu samostalnih istraživanja, ponovo promenila način ishrane, i prestala da jede isključivo sirovu hranu. Gastroenterologa nije posećivala, ali je kontrolom krvne slike ustanovila da je njena – hronična, takoreći celoživotna anemija – prestala. Novi model ishrane koji je tada primenila, kaže bolji je, tačnije više joj prija nego isključivo sirova hrana.

Inače, posledice ishrane isključivo sirovom hranom, deluju na celo telo. Može se povoljno odraziti na nivo holesterola i krvnog pritiska, ali utiče i na razgradnju vitamina B12, što opet, negativno utiče na kardiovaskularni sistem.

„Unos više voća i povrća na duže staze je odlična odluka, ali to bi trebalo da bude dodatak klasičnoj pravilnoj ishrani, bez izbacivanja celih grupa namirnica. Kada kažem na duže staze, mislim da to postane životni stil, da ljudi konzumiraju samo vegansku sirovu hranu, duži niz godina. Ta isključivost, uskraćivanje telu nekih namirnica, može izuzetno loše da utiče na ceo organizam: može doći do opadanja mišićne mase, deficita vitamina B12, omega 3 masnih kiselina, a sve to negativno utiče, pre svega, na kardiovaskuplarni sistem i naše srce“, zaključila je Marija Đurković, nutricionista.

Obe sagovornice emisije „Uhvati dan“ su se ipak složile da bez konsultacije sa lekarima, ozbiljne pripreme i vrlo preciznog plana kog se treba striktno pridržavati, niko ne bi trebalo da se prepusti isključivo sirovoj hrani, pogotovo ne na duže staze.