Velike oscilacije krvnog pritiska dovode do neželjenih posledica

Jesen, promenljive vremenske prilike, neraspoloženje, sve su to faktori koji značajno utiču na vrednost krvnog pritiska, pre svega dovode do velikih oscilacija koje su opasne, naglašava prof. dr Vesna Stojanov.

„Te velike oscilacije dovode do komplikacija, do šloga. Skoro 70 odsto moždanih udara se dešava upravo zbog oscilacija krvnog pritiska, 48 odsto srčane insuficijencije, poremećaj srčanog ritma u 42 posto slučajeva, 30 posto promena na perifernim krvnim sudovima“, dodaje doktorka.

Tokom zime imamo nešto viši nivo krvnog pritiska, dok tokom leta su te vrednosti nešto niže, i upravo to zahteva korigovanje terapije, napominje dr Stojanov. Terapija ne može da bude ista 365 dana u godini, već svaka smena godišnjih doba zahteva korigovanje terapije za hronične bolesnike.

Osobe koje nemaju hroničnih problema sa krvnim pritiskom takođe imaju sezonske oscilacije, naročito ženska populacija koja je senzibilnija. Međutim i kod muške populacije u zimskim mesecima zbog promenjenog načina ishrane, dosta slane i masne hrane, može da dođe do promene u visini krvnog pritiska.

„Takođe, u jesenjim i zimskim mesecima mnogo manje izlazimo napolje, sedimo kod kuće ispred televizora. Mnoštvo grickalica preko kojih unosimo više od 70 odsto soli, je takođe jedan od razloga zašto u ovom periodu i kod osoba koje imaju normalne vrednosti krvnog pritiska, može da dođe do oscilacija i povremenih skokova i trebalo bi da uvedu nefarmakološku terapiju“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

Granica od koje se može reći da se radi o povišenom krvnom pritisku je 140 sa 90. Ali ako u kućnim uslovima izmerimo 135 sa 85, trebalo bi da se obratimo lekaru. Sa godinama pritisak raste, a prema novijim standardima, za osobe starije od 80 godina terapija se uvodi tek kada su vrednosti veće od 150 sa 90.

„Međutim i ta hipertenzija prvog stepena, 140 sa 90, može da bude riziko faktor za nastanak svih pomenutih komplikacija, jer čak tri četvrtine te populacije doživi neki neželjeni kardiovaskularni događaj, tako da i ta hipertenzija prvog stepena zahteva odgovarajuću terapiju“, naglašava prof. dr Vesna Stojanov.