O moždanom udaru se često govori, ali čini se da tu lekciju mnogi nisu savladali

U Srbiji svakih sat vremena neko umre od moždanog udara. Šlog ne bira ni mesto, ni godine. Trećina ne preživi moždani udar, a trećina pacijenata pretrpi trajni invaliditet. Gost Dnevnika je profesor Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije i načelnik Klinike za neurologiju VMA.

Tema prvog simpozijuma koji organizje sekcija Društva neurologa Srbije i Nacionalno udruženje za moždani udar biće prevencija i borba protiv ovog oboljenja koje često ima fatalan ishod.

„Moždani udar jeste populaciono oboljenje i prvi je uzrok umiranja ženja u bolničkoj populaciji. Moždani udar je treći po obolevanju u većini zemalja razvijenog sveta, i moždani udar je u većini zemalja zapadne hemisfere prvi po troškovima koji se izdvajaju za lečenje, odnosno rehabilitaciju i indirektnih troškova zbog izostanka sa radnih mesta“, naglašava profesor dr Ranko Raičević.

Simpozijum će se baviti, pre svega sa naučne tačke i na medicini zasnovanim dokazima, šta je do sada dobro urađeno, šta eventualno može bolje da se uradi, a šta bi trebalo, već sada da se napravi kao plan za buduće aktivnosti. Na simpozijumu će svi vodeći autoriteti, ali i mladi stručnjaci usvojiti nove strategije i nova pravila, jer medicina, a posebno neurologija se strahovito brzo menja, tako da sve ono što se nekada znalo o moždanom udaru, danas bi bilo potpuno neprimenjivo.

Akcenat je na prevenciji

„Prevencija je nešto na čemu najviše treba da insistiramo. Mehanička tromboktemija, neurovaskularna procedura, trombolitička terapija – sve su to terapije koje predstavljaju neverovatan pomak i na polju instrumentalne i na polju molekularne medicine, ali ono što mi želimo i što možemo, a što je i najjeftinije i najdelotvornije, da radimo na višeznačnom preventivnom programu onoga što možemo da korigujemo – hipertenziju, šećernu bolest, poremećaj srčanog ritma, štetne navike, sedalni način života, pušenje... To su sve dodatni faktori rizika, a ponekad i ta dodatna kap u čaši koja osobu dovede preko te granice da doživi moždani udar, i to sve u sve mlađem životnom dobu“, ističe profesor.

Strategija borbe protiv moždanog udara

Priručnik – koncenzus dokument o prevenciji, lečenju, i rehabilitaciji moždanog udara u Srbiji predstavlja dokument koji je neprenteciozan, napominje profesor, ali je jasno povezan sa naučnim podacima i deo je strategije za lečenje moždanog udara koju je Ministarstvo zdravlja preko svoje radne grupe uradilo veoma temeljno za period do 2035. godine u čemu su učestvovali svi članovi Društva neurologa Srbije.

„Sledeći korak je da završimo strategiju koja je možda i najznačajniji dokument, jer se u njoj govori i o mestu neurologa u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, govori se o kadrovskim kapacitetima neurološke službe, o dijagnostičkim potrebama određenih segmenata srpskog društva, u zavisnosti od različitih regiona. Da se jedan segment telemedicine razvije baš na polju moždanog udara. Ali pre svega, preventivni program i skrining metode vezane za stariju populaciju, ali i za neke nove faktore rizika koji nam govore da je možda potrebno promeniti ovaj program i početi sa skriningom i pre 45. godine“, zaključuje profesor dr Ranko Raičević, na kraju gostovanja u Dnevniku.