Čitaj mi!

Lekari upozoravaju, pacijenti sa moždanim udarom su sve mlađi

Poslednjih dana Bolnica za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ ima pune ruke posle, a među pacijentima sa moždanim udarom koje zbrinjavaju je sve više mladih. Šta je dovelo do toga, za Dnevnik govori direktorka te ustanove, dr Marjana Vukićević.

Trenutno, najmlađi pacijent sa moždanim udarom smešten u Specijalnoj bolnici „Sveti Sava“ ima 29 godina, navodi dr Marjana Vukićević. Uzrok je visok krvni pritisak za koji pacijent nije znao da ga ima.

„Nekada se smatralo da mladi vaskularci, osobe sa moždanim udarom do 50. godine starosti, imaju neke specifične faktore rizika. Međutim, granica se sa ovim modernim načinom života menja i sve više mladih ljudi ima visok krvni pritisak, šećernu bolest, pušači su, odnosno imaju one standardne faktore rizika koji se javljaju i kod starijih“, dodaje doktorka.

Sa druge strane, mlađi ljudi mnogo manje vode računa o svom zdravlju, ne idu na pregleda, a kada i imaju glavobolju, ne proveravaju krvni pritisak.

„Prošlog vikenda smo imali prijem desetak osoba mlađih od 55 godina, što je jako veliki broj, a od njih skoro niko nije bio na nekoj redovnoj terapiji, a svi su na prijemu imali hipertenziju“, ističe doktorka.

Hipertenzija uglavnom daje simptome. Međutim, mnogi te potmule glavobolje zanemare ili protumače kao posledicu umora, vremenskih prilika, ali niko se ne seti da uzme aparat koji skoro svaka kuća ima i izmeri krvni pritisak, posebno ukoliko ima naslednu predispoziciju, napominje dr Vukićević.

„Kada mlada osoba od 25 godina ima pritisak 140 sa 90 i više, to zahteva ispitivanje i treba se obratiti lekaru u domu zdravlja koji će dalje usmeravati ispitivanja“, dodaje doktorka.

Vremenske prilike i incidenca moždanih udara

Postoje istraživanja, a vidi se i u praksi da promene temperature, kako na gore, tako i na dole, dovode do povećanog broja pacijenata sa moždanim udarom. Prilično su kontradiktorni stavovi da li su učestaliji moždani udari kada su temperature visoke ili niske, ali praksa pokazuje da kada dođe do naglog skoka temperature češće se javlja infarkt mozga, zapušenja krvnih sudova, jer telo jednostavno nekada ne može adekvatno da reaguje na tu temperaturu, objašnjava dr Vukićević.

Postoji li veza između kovida i moždanog udara

Veza je ustanovljena i dosta se o tome govorilo, napominje doktorka, ali ti procenti variraju. U opštoj populaciji negde oko 0,5 odsto. Međutim, smatra se da pet posto pacijenata koji su na bolničkom lečenju zbog kovida, pre svega osobe koje imaju srednje težak ili težak oblik, su u većem riziku da dobiju moždani udar.

„Ali mislim da je sada kod ove omikron varijante taj procenat znatno manji, jer u suštini mi pregledamo jednog, najviše dva pacijenta sa moždanim udarom i kovidom“, kaže gošća Dnevnika. 

Svi se plaše moždanog udara, a previđaju simptome

Bolnica za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ je prošle godine zbrinula četiri i po hiljade pacijenata od kojih je 40 odsto imalo težak moždani udar, to jest moždani udar koji ostavlja invaliditet i kod koga je procenat preživljavanja vrlo nizak.

Doktorka Marjana Vukićević smatra da je uzrok tome loša prevencija i činjenica da pacijenti ne znaju da prepoznaju znake moždanog udara i kasno stižu u bolnicu. Svi se plaše moždanog udara, ali ipak ignorišu simptome.

Moždani udar može početi samo poremećajem govora, u smislu nerazumevanja, otežanog izgovaranja. Može biti samo trnjenje jedne starane tela, slabost u ruci, nespretnost, nestabilan hod.

„Bitno je imati u vidu da se sve to javlja naglo i ne treba ga zanemariti čak i ako simptomi nestanu. Ukoliko je nalaz stabilan, optimalan rok da se dođe kod lekara je najviše četiri i po sata, za primenu trombolitičke terapije koja razbija tromb, ili trombektomiju možemo i u produženom prozoru do 24 sata, ali moraju da budu ispunjeni kriterijumi da pacijent to može da dobije“, zaključuje dr Marjana Vukićević, direktorka Bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“.