Zašto neko teže, a neko lakše podnosi vrućinu

Na to koliko nam smeta vrućina najverovatnije utiču i fiziologija, ali i psiha, navodi gošća Beogradske hronike, dr Ana Jeremić, lekar Doma zdravlja Voždovac.

„Postoji određena fizička, odnosno biološka razlika između svakog čoveka i postoji razlika u tim našim termoregulacionim mehanizmima. Počev od mozga, pa raznih drugih komponenti, do boje kože, debljine kožnog nabora i svih ostalih stvari koje mogu da utiču na to da li bolje ili loše podnosimo vrućinu, da li se lakše ili teže znojimo, da li se ne znojimo uopšte i svih drugih stvari“, naglašava doktorka.

Različiti metabolički poremećaji takođe utiču na to da neko teže podnosi vrućinu, ali veliki uticaj ima i psiha.

Šta nas hladi, a šta nas greje

Kada su ovako visoke temperature najvažnija je hidracija, odnosno unošenje dovoljne količine tečnosti. Na visokim temperaturama više nam prija hladnija voda, jer nam brže rashladi organizam. Međutim, ne treba piti previše hladnu vodu, sa puno leda, i ne treba je piti naglo, jer izaziva mikrotraume sluzokože grla i dovodi do bola i do toga da postajemo podložniji bakterijskim infekcijama.

„Hladnija voda će nas pre rashladiti ako je pijemo postepeno i polako, mlaka voda ili voda sobne temperature ako je pijemo u većim količinama postići će isti efekat. Ali bitno je da znamo da moramo da pijemo dosta tečnosti“, ističe gošća Beogradske hronike.

Količina tečnosti i elektrolita, odnosno minerala i soli koje gubimo znojenjem je jako velika, pogotovo kada vrućine traju nekoliko dana. Zato je važno da ne pijemo samo običnu vodu, već i rashlađene čajeve, sokove koji imaju dodatih elektrolita, ili instant supe.

„Možemo napraviti i različite infuzovane vode. Ne mora biti samo limunada, već bilo koje drugo voće koje će odstojati u vodi i otpustiti ukus. Takvih voda već ima pripremljenih, ali ako pravite sami, dodajte i malo meda i dobićete napitak koji ima dosta šećera, koji će pomoći ukoliko dođe do pada šećera i opšte slabosti koja ide uz toplotni udar, a unećete i dovoljno vode“, preporučuje doktorka.

Više pacijenata sa respiratornim infekcijama

U domovima zdravlja, nažalost, navodi doktorka, poslednjih dana ima sve više pacijenata koji se javljaju zbog respiratornih tegoba. Nije samo kovid problem, jer vladaju i drugi virusi, a ljudi se iz straha zato što raste broj kovid pacijenata češće obraćaju lekarima.

„Činjenica jeste da je broj pacijenata koji su pozitivni na koronavirus skočio, ali ono što je dobra stvar je da su simptomi uglavnom blaži i nema velikog broja pacijenata koji imaju teže kliničke slike ili upalu pluća“, naglašava dr Ana Jeremić.