Da li rekreativci treba da nastave sa trčanjem na ovim vrućinama

Temperature jesu izuzetno visoke, ali ne toliko da bi trebalo da odustanemo od svakodnevnih rekreatinih aktivnosti, posebno trčanja. Potrebno je prilagoditi se vremenskim uslovima kao i u svim ostalim aktivnostima, ali nikako se ne preporučuje da prekidamo sa rekreacijom, naglašava Igor Čurović, gost Jutarnjeg programa.

„Mora se više obratiti pažnja na to gde će trčati i u koliko sati će trčati. Da li su poneli vodu da se rehidriraju i da li u prostoru u kome trče imaju dostupnu vodu, ukoliko nisu poneli sa sobom“, napominje trener.

Vremenski uslovi ne dozvoljavaju da se istrči standardni program, naročito ne na prelasku iz umerenih u ovako visoke temperature. Tempo mora biti znatno slabiji.

„Obično se trkači zabrinu u tom periodu i pomisle da su ispali iz forme, ali kada prođe nekih desetak dana adaptacije na visoke temperature, sve se vraća na normalu. I već kada dođe septembar, oktobar, oduševimo se kada shvatimo da imamo bolje rezultate nego početkom leta“, dodaje Čurović.

Prema istraživanju američkog stručnjaka, Džefa Gaudeta, ukoliko je temperatura vazduha veća za 10 stepeni, trčanje je sporije za oko 30 sekundi, a sa porastom temperature dužina se značajno povećava.

„On je radio istraživanje i sa sportistima i sa rekreativcima na sve vremenske uslove. Kod rekreativaca je zabeleženo tih 30 sekundi po kilometru, što je dosta i deluje frapirajuće kada pogledamo na sat. To jeste posledica visokih temperatura, volumena krvnih sudova i pada krvnog pritiska i ne možemo da trčimo istim tempom kao što smo navikli“, objašnjava trener.

Trkači, takođe, moraju da unose daleko više vode. Preporuka je da se dva puta po pola litra vode popije ukoliko se triči 30 do 40 minuta, koliko većina rekreativaca trči.

Takođe, u gradovima, s obzirom na to da asfalt i beton dodatno podižu temperaturu, rekreativcima se savetuje da trče po parkovima i zelenim površinama.

„Većina zaboravlja da nije temperatura jedini faktor koji limitira naše trčanje. Limitira ga i vlažnost vazduha. Naše telo koje se hladi pomoću znojenja, ukoliko nosimo pamučne majice i opremu, neće moći na pravi način da se termoreguliše znojenjem i brže ćemo odustati od trčanja“, napominje Čurović.

Tokom trčanja ne treba da čekamo da nam pozli pa da se hladimo, već da pratimo naše telo i sve simptome koje osetimo. Kako i doktori savetuju ovih dana, čim osetimo da nam je grlo suvo i da ne možemo da gutamo, to znači da smo već uveliko dehidrirali.

„Poenta je da ne dođe do toga, već da sami imamo neki alarm u glavi i odredimo sebi, na primer, na prvom kilometru ću popiti malo tečnosti, pa ću na drugom ponovo, i tako dalje. Na taj način nećemo ući u toplotni udar i imati neprijatnost da ukoliko se rashladimo naglo, uđemo u termički šok“, objašnjava Igor Čurović.

Trkači obično znaju simptome toplotnog udara – vrtoglavica, svrab lica, hladan znoj, ubrzan puls i opšta slabost, ali ne bi trebalo da dozvole da do toga dođe.