Bez klima uređaja se više ne može, ali postoji način da se smanji njihovo korišćenje

Kada su napolju ekstremne vrućine klima uređaji koji previše hlade ili koji se ne čiste redovno, mogu uzrokovati glavobolje i podstaći širenje virusa, pa i koronavirusa.

„Ukoliko osoba ima neku asimptomatsku već manifestnu respiratornu infekciju, ona će se vrlo lako preneti i na druge koji se nalaze u toj prostoriji.  Može da dođe do pareze, paralize mišića, neki će se žaliti na ukočenost, može da dođe  do upale pluća, legionarske bolesti“, istakla je dr Vesna Slepčević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Tokom letnjih toplotnih talasa u Srbiji se troši oko 17 odsto više struje nego inače. Trećina domaće proizvodnje struje je iz hidroelektrana, gde su rezerve vode u akumulacijama na minimumu, dve trećine iz termoelektrana. Već mesecima struju uvozimo.

„Desetak miliona evra mogući je naš maksimalni uvoz zbog rada klima uređaja, za jedan dan desetak miliona. Ako sad uštedimo nešto manje uglja trošimo, to ostaje za jesen i za zimu“,  navodi prof. dr Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara Srbije i profesor na Elektotehničkom faklultetu. 

Suočeni sa rastom temperatura i toplotnim talasima gradovi se štite od vrućine tako što farbaju ulice i krovove u belo, povećavaju površine sa zelenilom i primenjuju principe tradicionalne gradnje sa boljom izolacijom.

„Najbolji primer su zeleni krovovi. Zelenilo je neminovna budućnost, zajedno sa vodom, plavo zelena struktura novih gradova je nešto što je već uveliko ušlo u praksu. Jako je bitno da ne sečemo drveće, treba da motivišemo ljude da sami sade“, napominje dr Eva Vaništa Lazarević, profesor na Katedri za urbanizam, Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Ne tako davno nismo ni imali klima uređaje. Bez njih se više ne može, ali uz više zelenila i vode, energetski efikasniju gradnju moglo bi da se smanji njihovo korišćenje i uštedi energija.