Lekovi nisu bombone – o doziranju i načinu primene obavezno razgovarajte sa lekarima

„Lekovi se nalaze i u obliku krema, gela, masti, u obliku rastvora... Da li će biti, na primer, u obliku tablete ili rastvora, zavisi pre svega od njegovih fizičko-hemijskih karakteristika i same aktivne supstance, kao što je rastvorljivost, zavisi od stabilnosti aktivne supstance, od kompatibilnosti sa pomoćnim materijama... Ali, uvek se traži onaj farmaceutski oblik u kojem je aktivna supstanca najstabilnija", objasnila je u Klinici Nazdravlje Jelena Mitrašinović iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije.

Dodala je da je česta situacija da jedna ista aktivna supstanca bude u više različitih farmaceutskih oblika. Sve zavisi od toga ko treba lek da primenjuje. Drugačije će lek koristiti deca (sirup, rasvor), drugačije odrasli, a drugačije stariji pacijenti.

Kada je reč o doziranju, Mitrašinovićeva naglašava da je jedina prava doza leka - ona koju je propisao lekar, koji ima uvid u zdravstveno stanje svog pacijenta, ili farmaceut, kada govorimo o lekovima koji se izdaju bez recepta.

Objašnjava da smo ipak „svedoci da se dešava da vrlo često na svoju ruku neki menjaju tu propisanu dozu leka, bilo da je smanjuju ili povećavaju". Takvo ponašanje može imati posledice, u vidu neželjenih nuspojava ili nedovoljnog dejstva leka.

Takođe, nereteko se dešava da ljudi mešaju lekove, ne znajući da je moguća interakcija koja nosi potencijalne negativne efekte.

„Posledice mogu da budu smanjeni efekat leka ili ispoljavanje toksičnih, neželjenih efekata. Primer su lekovi koji se koriste za osteoporozu, to je grupa lekova bisfosfonata, koji ako se kombinuju sa suplementima kalcijuma, kao deo standardne terapije osteoporoze - njihova efikasnost bude onda smanjena", rekla je Jelena Mitrašinović i savetovala pauzu između takvih lekova od oko pola sata.

Još jedan primer su i kontraceptivne pilule koje mogu imati smanjeno dejstvo ako se kombinuju sa antibioticima, antiepilepticima, antivirusnim i antimikotičnim lekovima, pa i nekim biljnim preparatima, te je u tom slučaju važno sa lekarom odrediti kako nastaviti sa terapijama.

Hrana i dejstvo lekova

„Lekovi koji se koriste u terapiji osteoporoze bisfosfonati, mogu da se smanjeno resorbuju ako se hrana i napici pa čak i mineralna voda konzumiraju istovremeno. Treba sačekati bar 30 minuta", ispričala je Mitrašinovićeva.

Govoreći o kućnoj apoteci o kojoj svi razmišljaju naročito pred odlazak na godišnji odmor, naglasila je da je najvažnije spakovati terapiju koju već uzimamo.

„Onda razmišljamo o lekovima protiv bolova, temperature, dijareje, alergija, dehidratacije... To su lekovi koji se izdaju bez lekarskog recepta i tu je topla preporuka - posavetujte se sa farmaceutom koji će Vam pomoći u izboru", dodala je.

Naglasila je da je važno i to kako se čuva lek koji smo nabavili i da vodimo računa o isteku roka upotrebe, pa je zato neophodno pročitati uputstvo o uslovima čuvanja leka.

„Lekovi se čuvaju isključivo u originalnom pakovanju gde je i potvrđena njihova stabilnost, nemojte da bacate kutije, a rok trajanje se osim na kutiji, nalazi i na unutrašnjem pakovanju - blisteru ili bočicama", kaže Mitrašinovićeva.

Ona je navela i podatke iz poslednje statistike iz 2020. godine, gde je Agencija za lekove zabeležila 1.010 validnih slučajeva sa ukupno nešto više od dve i po hiljade neželjenih reakcija na lekove: „Najčešće su prijavljivane neželjene reakcije iz grupe onkoloških lekova, antiinfektivnih za sistemsku primenu, zatim lekova koji se koriste u terapiji nervnog sistema i kardiovaskularnih bolesti".

Prošle nedelje Agencija je odobrila primenu Fajzerove vakcije kao prevenciju za kovida 19 za decu starosti od pet do 11 godina.

„Preporuke o vakcinaciji u ovoj starosnoj grupi očekujemo da ćemo dobiti od nacionalnih trla za imunizaciju koja su i do sada donosila preporuke za imunizaciju odraslog stanovništva. Što se tiče neželjenih reakcija na vakcine, nemamo novih podataka, jer smo svedoci da je vakcinacija u Srbiji stala, ali ovo je dobar momenat kada možemo da sumiramo šta mi zapravo znamo posle godinu i po dana od početka vakcinacije", kaže Mitrašinovićeva.

Dato je više od 8,2 miliona doza antikovid vakcina od pet različitih proizvođača. Taj broj se meri u milijardama na svetskom nivou.

„Pri toj izloženosti, zabeleženo je 1.469 neželjenih događaja nakon imunizacije. Znamo da je vakcinacija u Srbiji protekla efikasnim i bezbednim vakcinama koje su prethodno prošle sve rigorozne kontrole u Agenciji za lekove, pri čemu je svaka serija leka prošla kontrolu kvaliteta u našoj nacionalnoj laboratoriji", rekla je Mitrašinovićeva.