Kako lek dobijaju prestižnu titulu inovativne terapije

Gostujući u Beogradskoj hronici, Bojan Trkulja napominje da inovativni lek ne znači da je u pitanju novi lek, već da bi lek dobio tu prestižnu titulu inovativnog, on mora da po svom sastavu, ili po svojoj formulaciji, a pre svega, po svojim rezultatima, da bude bolji od onoga što je do tog momenta bio zlatni standard u lečenju neke bolesti.

„Međutim, čak i u najbogatijim zemljama sveta, jako je teško obezbediti inovativne lekove baš za svakog pacijenta. Postoje kriterijumi kada su u pitanju inovativne terapije, a nekada se moraju obaviti i laboratorijski testovi, zato što su ti lekovi visokospecifični, pa dve osobe koje boluju od iste bolesti, jedna će biti kandidat za taj lek, a druga možda neće“, napominje Trkulja.

Ali u idealnoj situaciji, tamo gde postoji prava indikacija, dodaje gost Beogradske hronike, inovativna terapija je ono najbolje što u ovom momentu medicina može da pruži.

Dug proces nastanka inovativnih lekova

Svi lekovi koji se nađu na našem tržištu su morali da prođu dug period pretkliničkog i kliničkog testiranja.

„Otprilike, prođe 12 godina od otkrića u laboratoriji do momenta kada neki lek zaista postane lek i dobije dozvola da se nađe na tržištu. S obzirom na to da, nažalost, većina inovativnih lekova dolazi iz inostranstva i ne proizvode se kod nas, za svaku uvezenu seriju inovativnog leka, jedan uzorak mora da se dâ na testiranje u našu Agenciju za lekove“, ističe predsednik Udruženja „Inovia“.

Sprovodi se standardno fizičko-hemijsko, biološko testiranje, ali u našoj zemlji imamo kliničke centre koji su osposobljeni i učestvuju u značajnim međunarodnim, multicentričnim studijama ranijih faza lekova, pa pre nego što neki lekovi dođu i u razvijenijim zemljama, oni se ispituju i kod nas.

Sredinom prošle decenije prošli smo kroz jako težak period u kojem nijedan inovativni lek nije bio na listi. Poslednjih nekoliko godina ta slika je značajno promenjena, i naša pozitivna lista se redovno zanavlja novim inovativnim terapijama.

Permanentno obrazovanje lekara

Postoji više načina na koje se naši lekari upoznaju sa novim inovativnim terapijama. Jedan broj naših lekara sa velikim uspehom učestvuje i u ranim testiranjima inovativnih lekova, što je jedan od najboljih načina da se upoznaju sa novim terapijama, jer na taj način stiču iskustvo sa konkretnim pacijentima, smatra Trkulja.

Međutim, postoje i međunarodni seminari, edukacije, kontinuirana medicinska edukacija i veli broj načina na koji lekari mogu da se informišu o novim dostignućima, s obzirom na to da je medicina takva nauka, da se lekari doživotno i permanentno moraju obrazovati.

Veliki napredak

Neke stvari se uzimaju zdravo za gotovo, ali podsećanja radi, do pre nekoliko decenija, HIV je bila smrtonosna bolest, a danas se sa ovom bolešću živi, napominje gost Beogradske hronike.

„Evo, imamo Medžik Džonsona koj od 1990. živi sa Hivom zahvaljujući inovativnim terapijama. Hepatitis Ce je do pre neku godinu bio bolest koja se u 90 i više odsto slučajeva završavala hepatocerularnim karcinomom ili cirozom jetre, bolestima koje su imale najgori mogući ishod, a danas ima 95 odsto uspešnosti“, navodi Bojan Trkulja.

U svakom trenutku se razvija veliki broj inovativnih lekova. Već danas, na primer, postoji nekoliko lekova i u našoj zemlji koji prilično dobro deluju na kovid 19, ali to je proces koji se i dalje nastavlja.