Čitaj mi!

Mikroplastika prvi put pronađena u ljudskoj krvi

Novo otkriće pokazuje da čestice plastike mogu da putuju po telu i da se zadrže u organima. Tragovi mikroplastike su prvi put otkriveni u ljudskoj krvi, a naučnici su pronašli sitne čestice kod skoro 80 odsto testiranih uzoraka.

Otkriće pokazuje da čestice mogu da putuju po telu i da se zadrže u organima, a uticaj na zdravlje je još nepoznat, prenosi Gardijan.

Istraživači su zabrinuti jer mikroplastika uzrokuje oštećenje ljudskih ćelija u laboratoriji, a već je poznato da čestice koje zagađuju vazduh, ulaze u telo i izazivaju milione preranih smrti godišnje.

Ogromne količine plastičnog otpada se bacaju u životnu sredinu, a mikroplastika sada kontaminira čitavu planetu, od vrha Mont Everesta do najdubljih okeana. Poznato je da ljudi već konzumiraju razne sitne čestice otpada hranom i vodom, kao i da ih udišu, a pronađene su u izmetu beba i odraslih.

Naučnici su analizirali uzorke krvi od 22 anonimna davalaca. Svi su zdrave i odrasle osobe. Plastične čestice nađene su kod 17 ispitanika.

Polovina uzoraka je sadržala PET plastiku, koja se obično koristi u proizvodnji flaša, dok je trećina sadržala polistiren, koji se koristi za pakovanje hrane i drugih proizvoda. Četvrtina uzoraka krvi sadržala je polietilen od kojeg se prave plastične kese.

„Naša studija je prvi pokazatelj da u našoj krvi imamo čestice polimera - to je revolucionarni rezultat", rekao je profesor Dik Vethak, ekotoksikolog na amsterdamskom univerzitetu Vrije.

u Holandiji. „Ali moramo da proširimo istraživanje i povećamo veličinu uzoraka, broj procenjenih polimera itd." Dalja istraživanja brojnih grupa su već u toku, rekao je on.

„Svakako je razumno biti zabrinut. Čestice su tu i prenose se po celom telu", dodao je profesor Vethak.

Rekao je da je prethodni istraživački rad pokazao da je količina mikroplastike 10 puta veća u fecesu beba u poređenju sa odraslima i da bebe hranjene iz plastičnih flaša, gutaju milione mikroplastičnih čestica dnevno.

„Takođe generalno znamo da su bebe i mala deca ranjiviji na izlaganje hemikalijama i česticama. To me mnogo brine", istakao je.

Novo istraživanje je objavljeno u časopisu Environment International i prilagodilo je postojeće tehnike za otkrivanje i analizu čestica malih dimenzija od 0,0007 milimetara.

Profesor Vethak je priznao da se količina i vrsta plastike značajno razlikuju između uzoraka krvi. „Ali ovo je pionirska studija", rekao je, naglasivši da sada je potrebno uložiti više rada na ovoj problematici.

Naveo je da razlike u količini iz uzoraka mogu da zavise i od kratkoročnog izlaganja osobe (pre uzimanja uzoraka krvi) česticama iz plastičnog posuđa ili maski za lice.

„Veliko pitanje je šta se dešava u našem telu. Da li se čestice zadržavaju u telu? Da li se transportuju do određenih organa, kao što je prolaz kroz krvno-moždanu barijeru, i da li su ovi nivoi dovoljno visoki da izazovu bolest? Hitno moramo da finansiramo dalja istraživanja kako bismo mogli da saznamo", upozorava profesor Vethak.

Novo istraživanje je finansirala Holandska nacionalna organizacija za istraživanje i razvoj zdravlja i Common Seas - preduzeće koje radi na smanjenju zagađenja plastikom.

Očekuje se udvostručena proizvodnja plastike 

„Proizvodnja plastike će se udvostručiti do 2040. godine", rekla je Džo Rojl, osnivač dobrotvorne organizacije Common Seas. „Imamo pravo da znamo šta sva ta plastika radi našim telima", dodal je. 

Common Seas, zajedno sa više od 80 nevladinih organizacija, naučnika i poslanika, traže od vlade Velike Britanije da izdvoji 15 miliona funti za istraživanje uticaja plastike na ljudsko zdravlje.

Evropska unija već finansira istraživanja o uticaju mikroplastike na fetuse i bebe, kao i na imuni sistem.

Nedavno istraživanje je pokazalo da se mikroplastika može zakačiti za spoljne membrane crvenih krvnih zrnaca i ograničiti njihovu sposobnost da transportuju kiseonik. Čestice su pronađene i u placentama trudnica, a kod ženki pacova brzo prolaze kroz pluća u srca, mozak i druge organe fetusa.

Koautor istraživačkog rada o mikroplastici, profesor Vethak, procenjivao je i je potencijalni rizik od raka i zaključio: „Detaljnije istraživanje o tome kako mikro - i nano-plastika utiču na strukture i procese ljudskog tela, i to da li, i kako mogu transformisati ćelije i indukuju karcinogenezu, hitno je potrebno, posebno u svetlu eksponencijalnog povećanja proizvodnje plastike. Problem je svakim danom sve hitniji".