Sve češća zloupotreba tableta kod maloletnika - šta je najbolja prevencija

Doktor Mitrović je objasnio i kako da roditelji primete da je u pitanju zloupotreba medikamenata i koliko traje proces odvikavanja.

Kako nastane situacija u kojoj dete od 13, 14, 15 godine počne da zloupotrebljava tablete?

-Uzroci su višestruki i razlikuju se kod svake mlade osobe. Uvek je tu neki problem koji se nalazi u samoj ličnosti kao i neki podsticaj u okolini. Tu je i laka dostupnost sedativa i anksiolitika, iako je to zakonom ograničeno. Mladi uspevaju da dođu do njih kako bi se opustili ili olakšali neka depresivnih stanja, mada neki lekovi mogu da dovedu i do pojačanog osećanja euforije. Uvek je ideja da se smanji neka napetost i da se postigne željeno „dobro osećanje".

Šta im stvara anksioznost? Pubertetski problemi, porodični problemi, nedostatak pažnje...?

-Mnogo toga. Uzrok može biti problem u porodici, neke lične predispozicije, teže prilagođavanje na vršnjačko okruženje, nekada i na nasilje, može da bude i trend da vršnjaci vrše pritisak da mlada osoba proba nešto što je „kul". Postoje nekada i psihički problemi koje mlada osoba ne može sama da savlada i onda se traži takozvana pararešenja. Nekada postoji poremećaj u komunikaciji u porodici, kada roditelji nemaju dovoljno informacija šta se dešava njihovom detetu, a dete se ustručava da ispriča, pa se problem razvija i traje, a roditelji nemaju sliku o tome.

Kada roditelji postanu svesni problema?

-Roditelji to zapaze kada je problem već poodmakao. Tu se ne radi toliko o kvanitetu, odnosno količini tableta, koliko o promeni ponašanja, i to je ono što roditelji primete - promene u ponašanju - izbegavanje škole, druženje s nekim nepoznatim društvom. Kada počne razgovor onda se otkrije da ima još nešto dodatno. Roditelji obično nađu tablete u rancu ili primete da nedostaju neke pilule u kućnoj apoteci (bensedin, bromazepam, rivotril). Ponekada deca dobiju tablete od vršnjaka. Nekada i iz škole dođe informacija da se mlada osoba ponaša drugačije i da je to problem.

Kako reaguju roditelji? Koliko je teško „resetovati" odnose s decom?

-Promena odnosa je, naravno, moguća i mi obavezno uključujemo roditelje u terapiju. Oni su nekada u šoku jer uopšte nisu bili svesni problema, nekada znaju da problem postoji, ali ne znaju koje razmere ima. Nekada se jako naljute, nekada su veoma zabrinuti, ali zajedničko im je da se ne snalaze u svakoj situaciji i da im treba pomoć.

U kakvom su stanju deca kada dođu kod vas? Kakve su posledice zlouptrebe tableta?

-To je sve vrlo individualno i zavisi od vrste tableta koje su uzimali, od dužine i količine uzimanja. Benzoidiazepini izazivaju i psihičku i telesnu zavisnost tako da postoje različiti nivoi problema i intenziteta zavisnosti. Svako uzimanje tableta je štetno - od preterane usporenosti i pospanosti do vrlo ozbiljnih problema poput poremećaja koncentracije, rupa u sećanju, pa čak i epileptičnih napada. Dakle, posledice nisu nimalo naivne i potrebno je obratiti pažnju na to.

Koliko traje tretman u Institutu za mentalno zdravlje?

-Bez mesec i po - dva ne može da se postigne suštinska psihološka promena. Terapija se sastoji iz dva nivoa. Imamo edukativno nivo - kada i roditeljima i mladim osobama dajemo informacije šta te tablete i supstance mogu da učine organizmu, pogotovo mlade osobe u razvoju. U drugom delu analiziramo kako je do toga došlo, podstičemo ih da sami razmisle šta je dovelo do tog problema - kako su došli u situaciju da znaju da to ne treba da rade, a ipak uzimaju tablete. Tu pokušavamo da njihovu svest - i dece i roditelja - dignemo na jedan viši nivo kako bi i ubuduće mogli da znaju koje su opasnosti od zloupotrebe. Želimo da im iz jednog drugog ugla ukažemo na to šta su u stvari uradili.

Može li neko ko ima 14, 15 godina da pojmi i shvati uzroke svog ponašanja?

-Najvažnije je da prvo roditelji shvate, makar približno, poreklo problema i kako da se postave i šta da rade dalje. Ja sam prilično iznenađen time koliko deca od 13-14 godina mogu da razumeju neke stvari, ali pitanje je pristupa. Moje iskustvo je vrlo pozitivno i često se iznenadim kad vidim da tako mladi ljudi imaju vrlo visoke kapacitete da prepoznaju neke stvari. E sad, naravno, prepoznavane je jedno, a primena nešto sasvim drugo. Taj drugi deo je važan - da to što smo naučili na terapiji počnemo da primenjujemo u praksi.

Ideja nam je da te mlade ljude zaštitimo i naučimo ih kako da oni sami sebe štite, sada kad su saznali u čemu je opasnost. Naravno da tu ima teškoća i otpora i da ne ide uvek glatko, ali svakodnevni terapijski angažman može značajno da promeni način razmišljanja i kod mladih i kod roditelja. Roditelji su prilično zbunjeni time koliko su mladi ljudi snalažljivi i kako sve dolaze do tableta i drugih supstanci. Neretko ti benzodiazepini zamenjuju neke druge supstance, poput alkohola, pa onda mlada osoba, kad ne može da dođe do alkohola, pribegne tabletama kao zameni.

Koliki je to unutrašnji nemir koji zahteva tablete da se umiri?

-Kad su mladi ljudi u pitanju, taj nemir može da bude veoma intenzivan, jer se radi o najosetljivijem perioidu u razvoju čoveka. Anksioznost, teškoće uklapanja u društvo, vršnjački pritisci, izazovi adolsecencije - to su sve stvari na koje mi roditelji posebno moramo da obratimo pažnju jer se mladi ljudi identifikuju se s drugim osobama van porodice i to je jako komplikovan i osetljiv prelazni period. On je i najlepši u isto vreme, ali tu je važna uloga roditelja - da budu prisutni što je više moguće, da se što više razgovara i da se prepozna koje su osobine deteta preko kojih mogu da im priđu i uspostave kvalitetan kontakt, jer kroz blizak odnos roditelji mogu dobiti uvid u unutrašnja stanja njihove dece i kroz šta oni prolaze.

Kada se završi terapija i uspostavi se kontrola, koliko dece se potpuno izvuče iz problema, a koliko se vrati zloupotrebi tableta?

-To me često pitaju, ali statistički ne mogu da vam dam precizan odgovor. Mi u dnevnoj bolnici Instituta za mentalno zdravlje zadovoljni smo kako ta terapija funkcioniše i kakve rezultate daje jer imamo priličan broj i mladih ljudi i njihovih roditelja koji su prešli na drugi nivo shvatanja problema i bore se s njim na ispravan način. Ima, nažalost, i mladih koji se vraćaju u problem, ali mi smo ponosni na to što terapija daje dobre rezultate. Zato pozivamo sve da nam se obrate kako bismo pružili pomoć što pre.

Koji je Vaš generalni savet za kraj?

-Pored ogromne emotivne posvećenosti, roditeljstvo je vrlo ozbiljan posao. Svi smo zauzeti, živimo u brzom vremenu i opterećeni smo brojnim izazovima, ali kontakt s decom, razgovor, što veća bliskost, što više vremena provedenog s njima - to je važno. Treba imati različite stepene razumevanja, ali tu moraju da postoje i neka ograničenja. Zaista nije primereno da maloletne osobe budu van kuće na ulici kasno noću i da se kreću gradom bez kontrole. Mora mnogo vremena da se posveti razgovoru, bliskom kontaktu, emotivnoj toplini, jednoj vrsti podrške adolescentima u tom vrlo, vrlo osetljivom periodu razvoja.