Sezona polena je počela, tegobe sa disanjem ne moraju biti znak kovid infekcije

Krajem februara, od jakih i umerenih alergena u vazduhu zabeležena je visoka koncentracija polena jove, leske i čempresa. Tako je počela prolećna sezona alergija za koju je karakteristično cvetanje drveća.

Kako navodi dr Žikica Jovičić, alergolog i imunolog Kliničkog centra Srbije, poslednjih godina je uočljivo da se polen pojavljuje nešto ranije.

„Kako su zime sve toplije, sve ranije i ranije kreće sezona polienacije, odnosno vegetacija kreće ranije. S druge strane, jedna od posledica je i to da se produžava sezona, tako da je i u drugom delu godine, kada se javlja ambrozija, i ti periodi traju sve duže i duže“, napominje dr Jovičić.

Istraživanja koja su rađena u Americi pokazuju da sezona traje 17 dana duže nego što je to bilo do pre samo desetak godina. To je trend koji je zabeležen u celom svetu i posledica je globalnog zagrevanja.

Kako razlikovati alergiju od kovida 19

„Kod alergija nikada nema pratećih simptoma slabosti, malaksalosti, lomnosti, povišene temperature. S druge strane, gušenje koje se pojavi u sklopu infekcije kovid koja već zahvata pluća pneumonijom je konstantno. Za razliku od astmatičnih tegoba koje se javljaju u napadima, sa sviranjem u grudima koje prestaju spontano ili uz terapiju, kod kovida toga nema. Kada se pojavi gušenje znači da je prisutna već dosta ozbiljna klinička slika“, naglašava alergolog.

U početnim fazama kovida koji zahvata gornje disajne puteve, odnosno nos, tu je malo teže razlikovati od alergije. Međutim, kod kovida je – i bez jasno zapušenog nosa i kijanja u seriji, koje je promptno kod alergija, i pojačane sekrecije – naglašeniji gubitak čula mirisa, mada se kod soja omikron ne primećuje tako često gubitak čula mirisa, kao kod ranijih sojeva, dodaje alergolog.

Vreme je da se krene sa terapijom

Doktor Jovičić napominje da su se hronični pacijenti već javili za pomoć, pre svega zato što je sa terapijom bolje početi pre nego što se razviju simptomi.

„Za one kojima se prvi put pojavila alergija radimo dijagnostiku i naravno, uključujemo terapiju“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

U dugogodišnjim studijama ,koje su radili studenti medicine i 33 godine pratili razvoj alergija kod pacijenata, utvrđeno je da tek u dužoj evoluciji dolazi do smanjenja simptoma alergije, posle nekih dvadesetak i više godina.

„Međutim, mnogo češće dolazi do pojačavanja simptoma, posebno u prvom delu. Takođe, obično krene sa simptomima koji zahvataju gornje disajne puteve, kijanje, curenje iz nosa i suzenje, pa se onda, kolokvijalno rečeno, spušta na donje disajne puteve, počinje da se javlja gušenje sa sviranjem u grudima, a to je bitno da prepoznamo i preveniramo“, ističe dr Jovičić.

Takođe je primećeno da se kod pacijenata koji nisu lečeni, iz godine u godinu povećava broj alergena, odnosno polena, na koje su osetljivi.

Epidemija alergija

Termin epidemija se obično koristi za infektivne bolesti, ali je poslednjih godina broj pacijenata koji imaju problema sa alergijama u takvom porastu da imaju epidemijske razmere.

„Stil života koji podrazumeva brojne promene u našem okruženju i u našim navikama, doveo je do toga, pogotovo u Zapadnoj Evropi, da dođe do eksplozije alergijskih bolesti, pogotovu kod dece. Primetno je i da starija populacija, koja ranije nije imala probleme, sve češće se javlja u četrdesetim i pedesetim godinama po prvi put sa simptomima alergije“, napominje dr Žikica Jovičić.

Ko se promenio – priroda ili mi

Došlo je do promena i u našem organizmu izazvanih promenama u životnoj sredini. Teorija higijene je jedno od mogućih objašnjenja koje tvrdi da smo izbacili bakterije i da je naš imuni sistem počeo nepravilno da se razvija i na taj način potencira alergijske reakcije.

Živimo u sve sterilnijem okruženju, što nije poziv da se smanji higijena, napominje doktor, jer je higijena pomogla da se iskorene neke druge bolesti, ali ovo bi bio jedan mali dug tom „napretku“.

S druge strane važan faktor je i  zagađenje.

„Kada čistom česticom polenovog zrna pokušavate da izazovete alergiju, uspešnost je pet odsto, ali sa polenskim česticama koje su u gradu, tretirane izduvnim gasovima i drugim gasovima, uspešnost je 40 odsto. Ali izgleda da je multifaktorijalno i da više stvari, uz genetsku predispoziciju, dovodi do ispoljavanja alergija“, zaključuje dr Jovičić.

Alergolog navodi da je mart mesec u kojem počinje sezona polenskih alergija i upućuje sve one koji imaju ovaj problem da prate sajt xeco.info gde mogu da se obaveste od dnevnim varijacijama u koncentraciji polena za različito drveće, kako bi prilagodili svoju terapiju u dogovoru sa lekarom.