Kovid i moždani udar – beta, delta, omikron, koji soj je bio najteži

„Zima i niske temperature dovode sužavanja krvnih sudova, a krv je gušća nego inače, pa sve to može doprineti moždanom udaru. Ipak, najveći problem su nagle promene temperature. Smatra se da pad temperature za 10 stepeni u 24 časa povećava šansu za moždani udar za čak 10 odsto“, navodi dr Marjana Vukićević, neurolog, direktorka Specijalne bolnice „Sveti Sava“.

U takvim situacijama je veoma važno da pacijenti uzimaju svoju terapiju, jer su posebno rizična grupa hronični pacijenti koji ne uzimaju propisanu terapiju.

„Beležimo povećanje broja pacijenata zbog epidemije kovida. Na kovid odeljenju sada imamo 60 pacijenata, a u septembru kada je otvoreno počeli smo sa 20. Mi moramo da prihvatimo pacijente sa kovidom koji su pretrpeli moždani udar. Nadamo se da će se zaustaviti na ovom broju“, navodi Vukićevićeva.

Prema rečima dr Biljane Georgievski, neuroradiolog iz Specijalne bolnice „Sveti Sava“ ističe da se pacijentima po primanju prvo radi skener.

„Razlikujemo dve vrste moždanog udara – krvarenje i infarkt. Krvarenje je ređi oblik moždanog udara i on se odmah može uočiti na skeneru. Sa druge strane, infarkt mozga nije tako lako uočiti. Potrebno je vreme da se on izdiferencira“, objašnjava Biljana Georgievski.

Osim skenera, pacijenti se snimaju magnetnom rezonancom (angiografija) i ultrazvukom. Ono što se najčešće uočava kod pacijenata sa moždanim udarom je arteroskleroza.

„To su nakupine masti, kalcijuma, ugrušaka, vezivnog tkiva u zidovima krvnih sudova. Takva nakupljanja dovode do postepenog sužavanja i kompletnog zatvaranja krvnog suda“, kaže dr Georgievski, dodajući da se ređe susreću sa nearterosklerotskim uzrocima.

Stariji od 65 godina posebno ugroženi

Moždani udar se češće javlja kod hroničnih pacijenata, starijih osoba – 70 odsto slučajeva moždanih udara javlja se kod pacijenata starijih od 65 godina.

Poslednjih godina, međutim, doktori uočavaju i porast broja pacijenata mlađih od 50 godina. Kod tih pacijenata češće su nearterosklerotske promene, koje su uzrokovane lošim navikama – pušenjem, gojaznošću i ostali faktori rizika.

Direktorka bolnice „Sveti Sava“ navodi da u bolnici trenutno imaju pacijenta sa 28 godina. Urađena mu je trombektomija – interventna procedura kojom mu je spasen krvni sud tako što je tromb direktno iz mozga izvađen.

Beta i delta soj opasniji, omikron opteretio bolnicu

Što se tiče pandemije kovida i njenog uticaja na incidencu moždanih udara, Vukićevićeva ističe da su u bolnici imali pacijente sa beta, delta i omikron sojem.

„Kod beta i delta soja infekcija se često spuštala na pluća, a svi pacijenti sa upalom pluća bili su u velikom riziku da dobiju moždani udar. Najteži pacijenti su nam bili u toj fazi sa dve teške bolesti – poodmaklom fazom kovida i teškim oblikom moždanog udara“, navela je dr Vukićević.

Sa druge strane, omikron soj je blaži, ali zarazniji što je opteretilo bolnicu zbog velikog broja slučajeva. Trenutno se u bolnici „Sveti Sava“ leči 160 pacijenata, od čega je 60 pozitivnih na kovid.