Čitaj mi!

Urinarna inkontinencija kod žena je rešiv problem

O nevoljnom oticanju mokraće kod žena retko se govori, mnogo češće ćuti jer je žene stid. Ipak rešenja postoje, i ima ih nekoliko. Detalje o urinarnoj inkontinenciji kod žena u emisiji RTS Ordinacija govorio je dr Miloš Pantelić, načelnik operativne ginekologije na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine.

Kada zamislite situaciju u kojoj se nasmejete, zakašljete ili napnete i mokraća sama krene – zvuči kao neprijatnost. Nažalost neke dame taj problem ne zamišljaju, one ga svakodnevno imaju. Često ćute o tome jer ih je stid, a neke godinama pokušavaju da nađu rešenje problema. Ovaj problem stručno se naziva urinarna inkontinencija, odnosno narodski pojašnjeno – nevoljno oticanje urina.

Svaka deseta žena u Evropi povremeno pogođena urinarnom inkontinencijom

Ginekolog dr Miloš Pantelić navodi da u Evropi osam do 10 odsto stanovništva ima povremene ili stalne probleme sa urinarnom inkontinencijom, odnosno da je to svaka 10. žena, a da je takva statistika prisutna i u Srbiji.

Ono što otežava lečenje jeste što se žene dosta kasno javljaju, pa tako od pojave prvih simptoma do javljanja pacijentkinje lekaru prođe pet do sedam godina. Doktor naglašava da se sa godinama povećava učestalost pojave urinarne inkontinencije jer se faktori rizika s godinama pojačavaju.

Jedna od tih urinarnih inkontinencija je stresna, a za nju je karakteristično da se češće javlja kod mlađih osoba, dok je urgentna inkontinencija češća kod žena kod kojih se završio menstrualni ciklus. Iako ne postoji pravilo kada je najranije moguće da se pojavi ova boljka. Dr Pantelić ukazuje da su se zbog problema urinarne inkontinencije javljale čak i pacijentkinje sa 30 godina.

Doktor Pantelić ističe da su kod stresne inkontinencije svi simptomi vezani za napore ili za stres.

„Bilo kakvo naglo povećanje pritiska u trbušnoj duplji – smejanje, kijanje, trčanje, fizička aktivnost, vežbanje dovodi do nekontrolisanog oticanja mokraće, dok kod urgentne inkontinencije nema tog prethnodnog napora, nego pacijentkinja oseti iznenada, dakle bez ikakve provokacije, nagon na mokrenje i mi obično kažemo, 'bukvalno juri do toaleta' da se što pre izmokri. Tu je još karakterističan kao provokacioni faktor da npr. pri pranju ruku hladnom vodom, ili ako čuje mlaz vode javlja se taj nagon na mokrenje“, objašnjava ginekolog razliku između stresne i urgentne inkontinencije. 

Kada je u pitanju gojaznost, doktor navodi da se kod gojaznih osoba, kao i prilikom teškog fizičkog rada, pritiskaju organi u trbušnoj duplji i zato je to rizik koji može da utiče na pojavu urinarne inkontinencije.

Spad genitalnih organa – spuštanje mokraćne bešike ili materice iz svog uobičajenog mesta. „Ovakva promena se oseti“, kaže dr Pantelić, „pa se pacijenti sami javljaju jer osete da im se 'nešto pojavljuje ispod vaginalnog otvora'. Obično kažu kao da ispada lopta neka, posebno kad su duže aktivni, kad se više šetaju ili urade neku težu fizičku aktivnost onda dolazi do toga“, slikovito je objasnio dr Pantelić.

Učestale upale mokraćnih kanala i bešike. Ovde je ginekolog posebno napomenuo ešerihiju kao čestu pojavu i naglasio da je provera serije brisevava izuzetno važna kako bi se sve držalo pod kontrolom. U tu seriju briseva spada kontrola mikoplazme, ureaplazme, hlamidije, tu spada i bakteriološki pregled, bilo da je iz izvodne mokraćne cevi ili iz cervikalnog kanala.

Kada se desi oštećenje ili povreda kičmenog stuba najčešće dolazi do povrede nerava, zbog čega nastaje problem u prenosu signala i nastaje pojava tzv. neurogene bešike. Na isti način deluju i neurološke bolesti.

Kada postoji veći broj porođaja, što podrazumeva tri ili više porođaja, to može uticati na pojavu urinarne inkontinencije, ali ne mora uvek da bude uzrok, odnosno urinarna inkontinencija ne mora da se javi kod svake žene koja je imala tri ili više porođaja.

Produžen porođaj može takođe biti jedan od faktora rizika za pojavu urinarne inkontinencije, a sam termin „produženi porođaj“ odnosi se na dužinu samog procesa neposrednog rađanja bebe. Lekar kaže da kada glavica bebe u porođajnom kanalu ostaje duže od dva sata to porođaj produžava i može biti jedan od provokativnih faktora za urinarnu inkontinenciju.

Zatvor – ako neko nema redovnu stolicu, dolazi do pritiska u stomačnoj duplji, što je takođe provokativni faktor za nastnak urinarne inkontinencije.

Pušenje je najčešći uzrok mnogih bolesti, pa je isti slučaj i kod ove boljke.

Postavljanje dijagnoze

Urinarna inkontinencija kod žena može se dijagnostikovati na nekoliko načina, ali najčešće u kombinaciji nekoliko koraka.

Nakon detaljnog razgovor sa pacijentom, tzv. uzimanja anamneze, lekar već dobija mnogo podataka. Nakon anamneze, radi se standardni ginekološki pregled pod spekulima na kom se uočava da li postoji tzv. spad mokraćne bešike, materice, i koji je stepen u pitanju.

Zatim se uočava da li postoji deficit estrogenog hormona, što se vidi na osnovu vaginalne sluzokože, tako što je kod onih žena koje imaju taj deficit karakteristična istanjena sluznica, a upravo je to predisponirajući faktor da dođe do spuštanja mokraćne bešike, upozorava ginekolog.

Testovi objektivizacije inkontinencije zapravo su testovi na kome pacijentkinja odgovara na brojna pitanja, između ostalog i da li ima noćnog mokrenja, koliko puta, koliko puta (mokri) u toku dana i da li pri svakom kijanju/ kašljanju/ napinjanju dolazi do nekontrolisanog oticanja mokrać.

Zahvaljujući ovom testu, lekar dobija i podatke o težini inkontinencije u pojedinačnom slučaju.

Urodinamska ispitivanja predstavljaju niz od nekoliko radnji koje se odnose na punjenje i pražnjenje bešike fiziološkim rastvorom, i praćenje pritiska koji se javlja u bešici i i izvodnoj mokraćnoj cevi. Takođe se meri i kapacitet bešike, i nakon analize se postavlja dijagnoza na osnovu koje se daje terapija.

Radiološkim pregledom, odnosno rendgenom, se posmatra da li postoji neki kamen u ureteru ili u bešici. Po potrebi se rade i drugi pregledi kao što je kompjuterizovana tomografija – skener ili magnetna rezonanca.

Urološki pregled sa cistoskopijom. Cistoskop je aparat koji ima optiku. Taj aparat je jako tanak i njegov najveći promer je osam do devet milimetara. To je sonda tanka kao cev, koja se plasira kroz izvodnu mokraćnu cev u bešiku. Ovo se radi u lokalnoj anesteziji, a zahvaljujući ovom pregledu može da se proveri da li postoji neki problem unutra poput tumora.

Neurološki pregled radi se otud što, kako je već rečeno, neurološki problem u prenošenju signala i impulsa usled povrede kičemnog stuba može dovesti do toga da bešika neadekvatno reaguje i sve to može biti uzročnik inkontinencije, temeljno je objasnio stručnjak za žensku inkontinenciju.

Vrste terapije

U lakšim oblicima, i generalno, prednost se daje konzervativnom tretmanu. U blažim oblicima inkontinencije, kao što je ona tzv. stresna inkontinencija, preporučimo Kegelove vežbe, preporučimo primenu avestina, može i strujna terapija, dok na primer kod urgentne inkontinencije preporučujemo lekove koji povećavaju kapacitet bešike i smanjuju taj nagon na mokrenje, odlažu ga.

Strujna terapija se radi posebnim aparatom koji ima nastavak za vaginalno plasiranje, a sam tretman traje dvadesetak minuta, najčešće do 10 puta. Nekada se prilikom ove terapije oseti blago peckanje, ali ginekolog tvrdi da pregled nije bolan. Ta struja, utiče na jačanje oslabljenih tkiva, pojačava tonus i snagu mišića koji su oslabili.

Laserom se obnavlja kolagen u zidu i pojačava elastičnost vaginalne sluznice. Ova neinvazivna procedura poboljšava ili čak uklanja simptome.

U terapiji još postoje i periuretalne injekcije putem kojih se plasiraju kolagen, teflon, silikon, hijaluron (u određenoj formi). Ipak, postoje i situacije kada je hirurgija zaista neophodna i nezamenljiva. Kada konzervativna terapija ne da rezultat.

Hirurški zahvat Ti-O-Ti

„Sama operacija ne traje dugo, vodimo je kao minimalno invazivnu, ali onako kad neko gleda sa strane, deluje dosta strašno jer se ulazi spolja velikim iglama u predelu prepona, prodire kroz membranu i izlazi dole ispod bešike“, objašnjava dr Pantelić, i napominje da se pre toga napravi mali vaginalni rez ispod izvodne mokraćne cevi, uretre, koji izgleda kao tunel do te opturatorne membrane i onda tim velikim iglama izlazimo dole.

Bez obzira što deluje prekomplikovano, kaže da se ovaj zahvat vodi kao minimalno invazivna hirurgija. Inače, ono što još treba znati o zahvatu je da se tokom same operacije plasira urinarni kateter koji može da se izvadi već nakon dva sata, a obično to bude sutradan. Podlvači da se ova operacija izvodi u regionalnoj anesteziji i da već posle pet do sedam dana pacijentkinja može da se vrati na posao.

Uspešnost hirurške intervencije za rešavanje urinarne inkontinencije kod žena pokazala se u praksi, a statistika pokazuje da čak 85 posto pacijentkinja bude izlečeno, što je odličan rezultat operacije koja skraćeno nosi naziv Ti-O-Ti.

broj komentara 1 pošalji komentar
(ponedeljak, 06. dec 2021, 11:20) - Филип Бараћ [neregistrovani]

Природна помоћ

Чај од кантариона помаже код овог проблема, сам сам пробао.