Čitaj mi!

Koje vrste soli su za izbegavanje, a koje su dobar izbor

Iako je so neophodan začin, nije nam zaista potrebna u svakom zalogaju. Kako bismo saznali koja je prava mera, koje su vrste soli bolji izbor i kako da prepoznamo takozvane skrivene soli u hrani u RTS Ordinaciji je objasnija nutricionista Ana Todorović.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije pet grama soli u toku dana, odnosno jednu kafena kašičica, sasvim je dovoljna dnevna količina soli, napominje gošća RTS Ordinacije, nutricionistkinja Ana Todorović.

Ipak, mnogi to ne poštuju i unose višestruko veće količine od preporučenih.

„Još veći problem je što se u mnoge industrijske proizvode, i slane i slatke dodaje so, pa s toga kad unesemo i kroz te namirnice so, onda mi gotovo upetostručimo preporučenu dnevnu količinu“, upozorava nutricionista.

Na domaćem tržištu danas je moguće pronaći nekoliko različitih vrsta soli.

Celerova so - za posebnu notu jela

Celerova so je, kako objašnjava Ana Todorović, u stvari mešavina sušenog celera i morske soli, koja zbog tog odnosa ima odličan mineralni sastav, jer celer samo pospešuje morsku so koja je već prepuna minerala.

„Celerova so je jako dobra zato što u sebi sadrži značajnu količinu kalijuma, pa ukoliko se sa njom ne pretera ima čak, možda, i mali diuretski efekat, odnosno izbacuje vodu“.

Ipak, Ana Todorović naglašava da diuretski efekat ova so ima samo kada se konzumira u umerenoj količini. Inače, celerova so se ističe po specifičnoj aromi i ukusu što jelima daje dodatno lepu notu.

Himalajska so – solidnog sastava

Sadrži dosta kalijuma, ima manje natrijuma, sadrži gvožđe i druge minerale kao što su cink i selen, i upravo zbog ovakvog sastava, nutricionista kaže da ova so nema loš sastav, ali da je svakako preporuka da se umereno koristi.

Morska so – za pojedince oprez!

Ova vrsta soli ima izrazitu količinu natrijuma i stoga ljudi koji imaju hipertenziju (povišen krvni pritisak), kao i ljudi koji imaju problema sa bubrežnom funkcijom, a to važi generalno za sve soli, treba da budu jako oprezni i umereni, tako da je zaista oskudno koriste. Morska so je puna joda.

Kalijumova so – idealna za kardiološke pacijente

Bogata je kalijumom, a manje natrijumom, odnosno gotovo da natrijum ne sadrži uopšte ili samo u tragovima i ona je isključivo preporuka kod kardioloških pacijenata, kod osoba sa bubrežnom insuficijencijom i genearlno ljudima koji imaju tendenciju da im se tečnost zadržava u organizmu.

Inače, generalna preprouka je da se sve ove soli koriste kombinovano, a ne samo jedna vrsta.

Kome je koja vrsta soli odgovara

Ako se vrste soli porede svaka ima svoje prednosti i mane. Tako celerova so ima pojačanu količinu kalijuma i dobar diuretski efekat, a ima i natrijuma. Himalajska so ima natrijuma, ali je u dobrom balansu sa kalijumom, pa onda može da se koristi često.

Morska so ima dosta natrijuma i direktno utiče na vrednosti tenzije pa u tom smislu treba jako oprezno koliko god da je zdrava da se koristi. Kalijumova so je zbog izostanka natrijuma za sve navedeno dobra.

Najveći procenat natrijuma je u običnoj kuhinjskoj soli, zatim sledi morska so, pa himalajska, celerova i na posletku je kalijumova so, koja natrijum gotovo uopšte ne sadrži.

Todorovićeva podseća da proizvođači soli na tržištu imaju obavezu da soli obogaćuju jodom, tako da bi trebalo da sve one sarže jod, ali svakako je važno da se ne konzumira obična evaporisana so koja ne sadrži jod, već uvek treba nastojati da se koristi jodirana so.

Gošća RTS Ordinacije podseća da je jod vrlo važan mineral, posebno u podizanju imunog sistema: „Znamo da jod i selen zajedno sinergetski deluju na naš imuni sistem".

Gde se sve soli kriju?

U RTS Ordinaciji je iznet i dugačak spisak namirnica za koje nismo svesni da kada ih konzumiramo unosimo dodatne količine soli. Iznenađujuće je da su to često čak i namirnice koje deluju neutralno, pa čak i slatko.

Ako niste znali, kakvog je ukusa kisela voda kada se ostavi da ispari, voditeljka RTS Ordinacije, Marija Popović, eksperimentisala je i ustanovila da kisela voda kada izvetri postaje potpuno slana.

Nutricionistkinja Ana Todorović je ovo potvrdila i rekla da količina soli u ovom napitku zavisi od proizvođača i vrste mineralne vode, ali svakako je uvek značajna količina soli prisutna i zbog toga se ljudima koji imaju hipertenziju ne preporučuje korišćenje mineralne vode, kao i svima onima koji imaju tendenciju da zadržavaju tečnost.

broj komentara 6 pošalji komentar
(ponedeljak, 06. dec 2021, 11:10) - anonymous [neregistrovani]

Bijeli otrov?!

U Belgiji je prije par godina bilo istrazivanje povodom primjetnog povecanja pacijenata sa problemima stitne zljezde. Direkto dovedeno u vezu sa trendom izbijegavanja soli u ishrani (i ostalih bijelih "otrova'). Ne jedira se kuhinjska so za badava. Najjednostavniji nacin da se neophodni jod unese u organizam.

(ponedeljak, 06. dec 2021, 09:59) - anonymous [neregistrovani]

So je so

Natrijum hlorid (NaCl). Sve ostalo je marketing. Price za filirante.

(ponedeljak, 06. dec 2021, 02:36) - anonymous [neregistrovani]

Pa neznam sta da kazem,

Kada je Moja koleginica studirala farmaciju rekla je da unos soli zavisi od fizicke I umne aktivnosti pojedinca...

Tako radi fizicki teske poslove ili studira treba da poveca unos soli....

(ponedeljak, 06. dec 2021, 01:07) - anonymous [neregistrovani]

Živi zdravo, ne kupuj gotovu hranu

Sve što se industrijski proizvodi izuzetno je loše po zdravlje. Obično zato što je jeftinije, ali i zato što se bolje prodaje. Recimo, ljudi vole slatko, pa se ogromne količine šećera stavljaju u sve i svašta. Slično je i sa solju. Naravno, ne postoje neophodni standardi zbog korumpirane vlasti.

Ko sam priprema jela i kolače upotrebiće zdravije namirnice, ali i mnogo manje soli i šećera. Ko voli da kupuje gotovo - počev od raznih parizera, kobasica i salama, pa do gotovih jela i brze hrnae - mora da bude svestan da se truje. Organizam, u stvari, čini čuda, ali ipak ima svoje granice. Ko ih pređe ima velikih problema.

Inače, mnogi ističu da su im hamburgeri u restoranima brze hrane ukusniji nego kada ih prave kod kuće. Tajna je u sosovima koji se stavljaju na hamburgere, a većina će reći da koriste tajne recepte ili tajne sastojke. A tajna je skoro uvek samo običan šećer. Sosovi ga sadrže u ogromnim količinama (počev od kečapa), a ne znam nikoga sa mozgom ko bi kućnu pljeskavicu posuo šećerom. Ako nije normalno kod kuće nemojte da vam bude normalno u prodavnici.

(nedelja, 05. dec 2021, 23:29) - anonymous [neregistrovani]

Japanci

Japanci su najdugovecnija nacija na svetu a prosecno trose preko 20 grama soli dnevno!

(nedelja, 05. dec 2021, 20:18) - Филип Бараћ [neregistrovani]

Шећер не со

Зашто нико не говори о штетности шећера уместо соли. Шећер је много опаснији по наше здравље него со!