Medicinska istraživanja menjaju svet u savremenom lečenju pacijenata

Penicilin, anestezija, vakcine, insulin, DNK... Ova i mnoga druga otkrića zauvek su promenila svet i spasila milione života. Naučnici širom sveta neprekidno rade na novim saznanjima i tako iz godine u godinu menjaju lice svetske medicine. Istraživanjima se bave i srpski lekari i farmaceuti. Neki su za svoj rad, pre nekoliko dana i dobili nagradu na „Medis avards", za medicinska istraživanja.

Gošće Jutarnjeg programa dr Gorica Ristić, reumatolog sa VMA i dr Aleksandra Tomić Pešić, neurolog sa KCS, dobitnice su pomenute nagrade.

„Nepripremljenost i sreća, kada čujete da se vaš rad koji ste radili puno godina pre toga nađe među nekoliko najboljih, neko je prepoznao taj rad i smatra da to nešto vredi i da ste zaslužni da dobijete nagradu", komentarisala je svoju nagradu dr Gorica Ristić.

„Ovo je velika čast za ceo naš tim zato što je prepoznat značaj istraživanja i rad koji ima dovoljan kvalitet da dobije ovu prestižnu nagradu", napomenula je dr Aleksandra Tomić Pešić.

Šta je distonija, kako nastaje i kada se javlja?

„Distonija je nevoljni pokret koji nastaje zbog produžene mišićne kontrakcije.Ta mišićna kontrakcija dovodi do jednog nepravilnog položaja dela tela ili više delova tela. Može da zahvati bilo koji deo tela. Distonija može da bude parisutna stalno, ali postoji jedna forma distonije koja se javlja pri izvođenju određenih motornih zadatak. U nagrađenom radu objasnili smo da pacijenti koji imaju tu specifičnu distoniju, imaju šire oštećenje, izmenu zona koje kontrolišu motorne pokrete i planiranje pokreta, širu zonu senzori motornih i kognitivnih regiona“, navela je dr Aleksandra Tomić Pešić.

Veza između reumatskih i kardiovaskularnih bolesti

„Ispitivali smo aterosklerozu jer je povećan rizik za kardiovaskularne bolesti kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom i sa drugim reumatskim bolestima. Ispitivanje je počelo 2002. godine. Dijabetes je veliki faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, a pacijenti sa reumatoidnim artritisom, imaju veći rizik za kardiovaskularne bolesti, nego dijabetičari ispitivali smo insulinsku rezistenciju i funkciju beta ćelija pankreasa“, istakla je dr Gorica Ristić.