Glumica Sofija Rajović: Ko ne zna šta je zavisnost od šećera – blago njemu

Insulinska rezistencija postala je bolest savremenog čoveka, a gošća RTS Ordinacije, glumica Sofija Rajović je pre šest-sedam godina saznala da je i ona jedna od onih koji treba da se uhvate u koštac sa ovim problemom.

Posumnjala je da se nešto dešava zbog problema sa viškom kilograma koje je za kratko vreme dobila u Americi. „To je bilo nešto stravično – ja sam se za 23 dana ugojila skoro 10 kilograma“, otvoreno kaže, i dodaje da je najčudnije u svemu bilo što u tom periodu uopšte nije mnogo jela.

Doduše, priznaje, jela je slatkiše, ali uz opasku da to radi ceo život i da nije ništa drastično promenila da bi se toliko ugojila. To joj je bio signal za alarm.

Međutim, po povratku u Beograd prijatelji su je tešili da se nije ugojila baš tako mnogo, međutim, bila je uporna da dokaže kako „nešto nije u redu“ i krenula je da traga za odgovorom.

Iako svesna svoje težine, komentari okoline su joj izuzetno smetali, i ističe da inače smatra ružnim i degutantnim komentarisanje tuđeg izgleda.

„Na primer da cura ima akne, čemu komentar 'vidi kakvo ti je lice', ili ako ima problem sa kilažom.... Takvi komentari su čist bezbrazluk“, smatra Sofija.

Setila se i kako su u nekom trenutku novine objavile da je glumica u drugom stanju, pa je morala da objašnjava da je samo „elegantno popunjena“.

Dijete utiču i na društveni život, tvrdi Sofija

Sve dok nije saznala da ima insulinsku rezistenciju držala je dijete od kojih su neke bile vrlo deprimirajuće, jer se nakon rigoroznog odricanja dešavalo da smrša minimalno, pa je tako jednom smršala svega 400 grama, što je to vrlo teško podnela.

„E to dovodi osobu u ludilo. Vi se mesecima odričete nečega, merite se, i kad stanete na vagu vidite gubitak od ne znam koliko grama... Pa onda promenite dijetu i opet se dešava ista stvar, a onda odete na jedan ručak i sva ta kilaža se vrati“.

Govoreći o psihološki aspektima borbe istakla je da ju je sve to dovodilo do nekog vida anksioznosti i depresije.

„To utiče na socijalni život – ne možete da odete u restoran, pa se tamo pitate šta jesti... Onda dođete do momenta kad shvatite da ceo život kalkulišete kad i šta jesti, u stilu – 'ako sam sad pojeo ovo, sutra neću ono' i to je stvarno opterećujuće na dnevnom nivou. Kad shvatite da ste od 365 dana u godini 300 dana razmišljali 'da li je to bilo pametno jesti ili ne' – previše je“, naglašava sagovornica Marije Popović.

„Lutala sam da neko poveruje da stvarno imam problem“

Sofijino traganje za uzrokom problema i pravom dijagnozom trajalo je skoro godinu dana, da bi tek nakon toga stigla do pravog lekara koji ju je poslao na test intolerancije na glukozu, i tada se jasno pokazao izvor problema.

„Previše imam potrebu za slatkim, znači to je školski primer insulinske rezistencije i onda mi je bilo čudno što niko nije posumnjao na to jer sam svaki put striktno rekla da imam nenormalnu potrebu za slatkim, da čak i posle određene količine slatkiša, iako prestanem da jedem u tom trenutku, opet bih jela“. Ipak, podvlači da je u celoj problematici najbitnije da je to rešivo.

Tek uz pravi lekarski pristup endokrinologa kojim je izuzetno zadovoljna, Sofija je počela da rešava svoj problem.

„To je doktor koji ima predivan pristup pacijentu. Znači, nema osuđivanja, nema nikakvog vida napada niti komplikacije, već je on stvarno u jednom momentu rekao: 'Ako ti se stvarno mnogo jede slatko, uzmi nešto malo'. To je momenat u kom vas neko bodri da izdržite svoju borbu i da prihvatite stvar malo blaže“, naglašava Sofija, poredeći ovo iskustvo sa prethodnim neprijatnim i savetima po kom je, kako kaže, morala ceo život da podredi lečenju, da se konstantno bavi kuvanjem zdravih namirnica, dok je njoj prijao više ovaj komotniji pristup uz objašnjavanje.

Tek sa ovakvim pristupom, pravo lečenje je postalo izvodljivo i jedino moguće, tvrdi i naglašava da je izuzetno važno pridržavanje prepisane terapije koju joj je dao lekar.

Iako sada o tome priča sa osmehom, nije uvek jednostavno pridržavati se svega, pa priznaje: „Morate da budete disciplinovani, ja iskreno malo jesam pa malo nisam. Preveliki sam hedonista da bih mogla ceo život da se odreknem nekih stvari, pa zato mesec-dva vodim računa, pa mesec dana ne vodim... Dok mogu – tako ću, a onda kad ne budem više mogla onda ću verovatno morati drugačije“.

Ko ne zna šta je zavisnost od šećera – blago njemu

U RTS Ordinaciji glumica Sofija Rajović otkriva i da kada ima potrebu za slatkim ipak ne poseže za zdravijom varijantom slatkiša, već da je njen najveći problem što ide „iz krajnosti u krajnost“.

„Meni je lakše da ne uzmem ništa slatko nego da uzmem nešto što samo podseća na slatko, jer mi se onda čini da mi se otvara apetit za slatkišima“.

Na pitanje da li je to vrsta zavisnosti, Sofija kaže da: „Ko ne zna, blago njemu. Zavinost od šećera bukvalno porede s najgorim opijatima i drogama. Ja tačno znam, imam momente kad krećem neku ishranu i kad se odričem slatkog – to je strašno. Ja bih sama od sebe pobegla u tim momentima i onda često kažem prijateljima: 'Mislim da ne bi trebalo da se viđamo naredne dve nedelje'. Bar nekoga da sačuavam“, slikovito objašnjava do kog stepena nervoze je nekad dovodi ograničavanje unosa šećera.

Želja mi je da se probudim ujutru i da pomislim „šta bih mogla danas da obučem“, a ne „gde ručati danas“

Osim terapije dobila je i preporuke da promeni životni stil – da smanji unos slatkiša, uvede šetnju uveče, tačnije 45 minuta brzog hodanja, što joj baš prija. Ipak, ni ova dinamična aktivnost ne skreće misli sa hrane.

„Ja sam zaista ceo život neko ko je ješan i zaista uživam u tome. Želja mi je da se probudim ujutru i da pomislim 'šta bih mogla danas da obučem', ili 'kako da se našminkam', kao svaka normalna žena, samo da nije 'gde ručati danas'. E moj se život bazira na 'Dobro jutro: Gde ručati danas?'“, priznaje Sofija.

Sofija i dalje voli da jede i svesna je da ju je preterivanje odvelo u problem, ali da sa uvođenjem terapije ima značajno manju potrebu za slatkišima.

„To je ono što je meni bilo odlično, taj momenat da ja ne moram da pojedem slatko, to nema cenu“.

Sada ne jede čak ni voće, odnosno voćni šećer.

Sofijno zdravlje po pitanju insulinske rezistencije sada je potpuno regulisano, a status insulina kontroliše jednom godišnje i striktno uzima svoju terapiju. Jedini za sada neobjašnjiv zdravstveni problem kod nje je voda koju njen organizam neobjašnjivo zadržava, pa zato redovno ide na limfnu drenažu.

Poštuje večernje brzo hodanje i pažljivo prati promene u svom organizmu, pa kada uoči da je dobila nekoliko kilograma, zna koje namirnice odmah izbacuje i o tome povede računa. Priznaje da se svakodnevno meri, iako zna da to nije preporučljivo, ali i to planira da izbaci kao dnevnu rutinu.