Šta je tiha epidemija antimikrobne rezistencije i kako je zaustaviti

Iako su spasili milione, tačnije milijarde života, preterana upotreba antibiotika uticala je da bakterije postanu sve otpornije na lekove.

U borbi sa najtežim bolestima najvažnije je vreme. I lekovi. A upravo, zbog preterane a neretko i njihove pogrešne upotrebe, struka poručuje - Curi nam vreme sa antibioticima. Bakterije na njih postaju sve otpornije.

I borba protiv kovida 19 uticala je da njihova potrošnja bude povećana.

Stručnjaci upozoravaju da sada imamo sudar dve pandemije.

„Mi imamo tihu, hteli mi to da priznamo ili ne, epidemiju antimikrobne rezistencije koja traje ne godinama, već decenijama, i imamo pandemiju kovida koja traje od 2019, 2020, i još traje", rekao je prof. dr Goran Stevnović, direktor Infektivne klinike UKCS.

Iako bakterije postaju sve otpornije, naša zemlja, na sreću, još nije postala otporna na antibiotike.

Nekada smo beležili njihovu dramatičnu upotrebu, a onda je struka preduzela sve neophodne mere kako bi potrošnja antibiotika bila racionalnija.

I u tome je Srbija uspela. Čak i u prvoj godini pandemije, promet antibiotika povećan je za samo 10 procenata.

„Promet antibiotika u 2020. još uvek je značajno manji, i to za čitavih 20 procenata u odnosu na 2015. godinu, a izdavanje antibiotika na recept u 2020. godini smanjena je za 8,5 procenata u odnosu na 2019. sa trendom kontinuiranog pada od 36 odsto u odnosu na 2015. godinu. Ovo što se radi je izvanredan primer za sve i u regionu i Evropi", izjavio je dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja.

Pohvale za Srbiju stižu i iz Svetske zdravstvene organizacije.

„Srbija može da se pohvali dobrim rezultatima i zato želim da čestitam ministru zdravlja i svima koji rade na ovom problemu na uspešnoj kampanji i rezultatima, uprkos svim preprekama tokom kovida 19", rekao je dr Marijan Ivanuša, specijalni savetnik i VD predstavnika SZO i šefa Kancelarije u Srbiji.

Ipak, i dalje neretko, insistiramo da lekar prepiše antibiotike i kada nam oni nisu neophodni i ne mogu da pomognu. A onda, i kada neko dobije terapiju, prekida njihovo uzimanje pre nego što ispije propisane doze.

Sve to utiče na to da su lekarima za lečenje određenih stanja često „vezane ruke".

„Posebno je neophodno uputiti apel građanima da ne kupuju antibiotike u apotekama bez recepta i da ih ne koriste za samolečenje", istakla je prof. dr Milica Bajčetić, nacionalni korespondent SZO.

„Ako ih ne budemo racionalno koristili, u naredneom periodu, nećemo moći da lečimo sledeće generacije, odnosno oni koji budu lečili, ja svakako neću biti tu", upozorava prof. dr Mijomir Pelemiš, infektolog.

Zato što je u lancu pravilne upotrebe antibiotika važna svaka karika, od građana, preko lekara do farmaceuta u apotekima, do kraja godine u celoj zemlji biće organizovana edukacija za sve o pravilnoj upotrebi antibiotika.