Koliko naše telo može da prati promene klimatskih prilika

Organizam uvek pokušava da se adaptira, ali je to veoma izazovno kada se trpe vremenski uslovi drugačiji od onih na koje su stanovnici određenih područja navikli.

„Ljudi koji žive u Africi potpuno će drugačije reagovati na hladno vreme od ljudi koji žive u predelu Alpa i obratno. Svi metabolički procesi u našem telu usmereni su na to da održe organizam u stabilnom stanju“, kaže alergolog dr Saša Milićević.

Zbog velikih temperaturnih oscilacija posebno su ugroženi pacijenti sa kardiovaskularnim oboljenjima i oboljenjima disajnih organa, kao i oni sa reumatskim bolestima koji mogu da osete promenu vremenskih prilika.

Vremenski uslovi takođe imaju i psihološki uticaj na ljude, posebno one sa psihijatrijskim oboljenjima.

Idealna temperatura za organizam

Ljudima u proseku, kako kaže Milićević, prija temperatura između 18 i 22 stepena. Naravno, zavisno od delova sveta, ljudski organizam se prilagodio i na više, i na niže temperature.

Fantastična stvar živih organizama je adaptacija na spoljne uticaje, odnosno prilagođavanje na okolinu u kojoj se nalazi.

Primera radi, u području gde živimo naš organizam se navikao na košavu i vetrovito jesenje vreme, koje ima dobar efekat na zdravlje ljudi.

Ipak, moć adaptacije nije apsolutna i ima svoje granice, a naši organi mogu samo do određene mere da se prilagode, a štetni uticaji spolja mogu u velikoj meri da nam naškode.

Spoljnim faktorima najizloženija su pluća i sistem disajnih organa jer je on jedini koji dolazi u direktan dodir sa spoljnom sredinom.