„Iz mog ugla“ – UNICEF poručuje mladima da otvoreno govore o svom mentalnom zdravlju

Mladi ne govore otvoreno o problemima koji ih muče. S jedne strane, imaju potrebu da se uklope u okruženje u kojem nije popularno biti otvoren o stvarima koje ih tište, dok im s druge strane to stvara osećaj usamljenosti. Ono čega nisu svesni jeste to da su ovi problemi zajednički i da o tome mogu da govore, potraže savet i pomoć stručnjaka.

Kako navodi Stanislava Vučković iz programa za mlade Unicefa u Srbiji, istraživanja koja su rađena na temu socio-ekonomskog uticaja pandemije koronavirusa na život porodice u Srbiji govore da oko 17 odsto odraslih navodi da im se mentalno stanje pogoršalo u odnosu na stanje pre pandemije.
„Znamo da mladima treba podrška odraslih da bi bili bolje, ali to što su iskusili stariji ispitanici obuhvaćeni istraživanjem se u najvećoj meri odrazilo na adolescente između 13 do 17 godina koji su imali neke poteškoće sa koncentracijom i probleme sa razdražljivošću, kao i na decu od sedam do 12 godina. Preko 40 odsto njih navodi da im je pandemija teško pala", dodaje Vučkovićeva.
Zato je Unicef pokrenuo kampanju „Iz mog ugla" zato što kako naučni krugovi ističu, najveći broj poremećaja mentalnog zdravlja dešava upravo u periodu rane adolescencije. U ovom uzrastu se dešavaju brojne tranzicije - promene na biološkom nivou, veći zahtevi u odnosu na školu, postignuća, prvi put se ulazi u romantične veze, postoji izrazita težnja adolescenata da budu prihvaćeni od strane vršnjaka i sve to nije lako.
„Kada se ti faktori da kažemo rizika povežu sa još nekim koji dolaze iz okruženja, sa velikim stresorima, poput osećanja ugroženosti za svoje zdravlje i osećanje bližnjih, podrška je još potrebnija", napominje Stanisla Vučković.
Ova tema je među mladima izuzetno aktuelna, napominje Maja Trajković iz Unicefove savetodavne grupe za program mentalnog zdravlja.
„Svi pričamo o toj temi, međutim nismo ni svesni koliko je ozbiljna, a nikada nismo imali potrebu da se obratimo profesionalcima. Zapravo sam razočarana jer koliko god da imamo volju da o tome pričamo, nikada se nismo osetili dovoljno sigurno da radimo na tome i da se obratimo profesionalcu i dosta je tabu pričati sa roditeljima ili sa nekom osobom koja je starija oko našeg mentalnog stanja trenutnog. Što dokazuje da nismo prevazišli to ma koliko je aktuelno pričati o tome", napominje Maja.
Vide se trendovi i na Tik-Toku, Instagramu i raznim društvenim mrežama gde ljudi lako izjavljuju da žele da se ubiju ili da su anksiozni i depresivni, drugi će odgovoriti da se isto tako osećaju, ali se niko neće obratiti stručnjaku za pomoć.
Podaci Unicefovih istraživanja pokazuju da se 36 odsto mladih, po sopstvenim izjavama, prvo za pomoć obraća svojim najbližima u krugu porodice, ali je očigledno potrebno da podrška bude još veća.
Savetodavna podrška u okviru Unicefovog programa daje savršenu priliku mladima da pričaju o problemima koji ih tište i da ih ohrabri da mogu da se obrate nekome.
„Jer i mi smo saslušani u okviru grupe i od starijih koji nas vode. Osećamo se dosta prihvaćeno tu i nema potrebe da imamo bilo kakvu stigmu ili strah oko toga da li ćemo da budemo prihvaćeni ili ne, jer to jeste normalno. I treba da se razmišlja da ne biti o‘kej je o‘kej", napominje Maja Trajković.
Kampanja „Iz mog ugla" izgleda tako što se tema otvara i pozivaju se mladi da se obrate svojoj porodici, prijateljima, psiholozima i pedagozima u školama, lekarima i da ne kriju da imaju teškoće u oblasti mentalnog zdravlja.
„Pozivamo sve da mogu da se jave i Unicefu i našoj omladinskoj grupi. Uskoro će moći i da vide i sajt svejeok na kome će biti puno informacija u vezi sa svakodnevnim životnim problemima, zato što verujemo da ukoliko mladi povećaju svoju, da kažemo, zdravstvenu pismenost, ako povećaju znanje o tome kako se osećaju, moći će bolje da prepoznaju kada je vreme da se obrate za pomoć, posebno što znamo da veliki broj ne zna da prepozna znake kada treba da se reaguje", zaključuje Stanislava Vučković.