Zdravo starenje počinje u vrtiću

Kada kažemo zdravo starenje najčešće se pomisli na fizičku aktivnost, zdravu ishranu, celoživotno učenje, solidarnost i volontiranje u organizacijama civilnog društva, ali nije samo to zdravo starenje, naglašava gošća Jutarnjeg programa, Nataša Todorović, predsednica Gerontološkog društva Srbije i stručni saradnik Crvenog krsta Srbije.

„Svetska zdravstvena organizacija je period od 2021. do 2030. godine proglasila za dekadu zdravog starenja koja podrazumeva četiri oblasti. To je najpre okruženje prilagođeno godinama. Znači pristupačnost usluga, dostupnost društvenih događanja, kulturnih događaja koji treba da budu prilagođeni svim generacijama, a ne samo starima. Kada imate dobro osvetljen park, to je dobro za stare, ali od koristi je i mladima“, napominje Todorovićeva.

Jedna od veoma važnih stavki ove dekade je i borba protiv ejdžizma, dodaje sagovornica Branka Veselinovića. Važno je da se borimo protiv stereotipa i predrasuda o starijim ljudima. Treća oblast je integrisana nega, odnosno da starijima bude dostupna prevencija, promocija, kurativa, rehabilitacija, pomoćne tehnologije, palijativna nega i nega na kraju života.

„I četvrta, vrlo važna oblast je dugotrajna nega kod onih starih osoba koje su funkcionalno zavisne. Obezbediti im dostojanstveno starenje i podržati njihove porodice da adekvatno brinu o njima i na taj način obezbedimo ljudska prava starih“, naglašava predsednica Gerontološkog društva Srbije.

Da bi se obezbedilo zdravo starenje veoma je važna zdrava ishrana, fizička aktivnost tokom života, solidarnost, celoživotno učenje, i to ne samo formalno obrazovanje, kao i socijalna uključenost.

„Ukoliko ulažemo u zdravo starenje još od vrtića, duže ćemo i zdravije živeti“, naglašava Todorovićeva.

Dekada zdravog starenja

U cilju podizanja znanja i informisanosti, Gerontološko društvo Srbije organizuje onlajn događaj „Dekada zdravog starenja“. Osim opšteg razmatranja tema vezanih za zdravao starenje, biće predstavljeno poslednje istraživanje o zdravlju starijih u Srbiji urađeno 2019. godine i upoređeno sa podacima iz 2013. godine koje je uradio Institut za javno zdravlje.

„Recimo, znamo da 31,9 odsto starijih od 65 godina procenjuje svoje zdravlje kao dobro ili vrlo dobro, što je malo bolje nego 2013. kada je 22 odsto iznosilo takvu procenu. Međutim, 85 odsto ispitanika ima neku hroničnu bolest, što je nešto više u osnosu na prethodno istraživanje, a najčešća bolest je visok krvni pritisak koji ima 61 odsto starijeg stanovništva“, navodi Nataša Todorović.

U trećem delu programa, predstavnici Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja će govoriti o Kancelariji za starije i predstaviće primere dobre prakse u Beogradu.

Ovakve konferencije će se održavati svakog meseca, objašnjava Todorovićeva, a sledeća će biti posvećena ejdžizmu, dok će naredna govoriti o gradovima prilagođenim starijoj populaciji.

Prava, usluge i servisi namenjeni starojoj populaciji postoje, ali treba imati u vidu da je pristup svemu tome mnogo lakši u Beogradu nego u unutrašnjosti Srbije.

„Ako živite na selu, a nemate redovnu autobusku liniju kojom možete da odete do lekara, nemate nikog mlađeg da vam pomogne, to je nešto o čemu posebno moramo da vodimo računa“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

Podrška porodici, nešto pred čime svi zatvaraju oči

Kada je starija osoba funkcionalno zavisna i kada je vezana za krevet, vrlo je teško brinuti o njoj, jer porodica nema podršku.

„Ukućani rade, a neko treba da čuva tu stariju osobu. Potrebni su lekovi, pelene, neko ko će da nam pričuva majku ili oca dok odemo, bilo na more, bilo i sami kod lekara, a takve porodice nemaju podršku i to je ono gde sve države sveta, bukvalno, zatvaraju oči“, naglašava Todorovićeva.

Mnogo je porodica koje zaista brinu o svojim ostarelim članovima. Još uvek se razmatra inicijativa da se pelene za odrasle dobijaju na recept, jer se na taj način posredno smanjuje i trošak države, jer će biti manji pritisak na zdravstveni sistem ukoliko stari dobiju adekvatnu negu.

„Ako se vi brinete o svojim roditeljima i rastrzani ste na hiljadu strana. Morate da radite, morate da idete po decu... To je vrlo, vrlo stresan posao, a niko ne dobija neku psiho-socijalnu podršku i nema organizovane te grupe samopomoći gde bi ljudi mogli da razmene svoja iskustva. Nismo ni svesni koliko je teško 24 sata sedam dana u nedelji brinuti o nekome, a da ne uđete u rizik od nasilja, da vičete i da budete nervozni. Zato je neophodna podrška i članovima porodice“, navodi na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, Nataša Todorović, predsednica Gerontološkog društva Srbije.