Da li je pandemija agorafobičare pogurala dublje u strah od otvorenog prostora

Osećala sam strah od svega. Moja svakodnevica je bila da nigde nisam izlazila iz kuće. Ovim rečima Danijela Mladenović opisuje svoju borbu sa strahom od otvorenog prostora zbog kojeg godinama nije izlazila iz svog doma.

„Izgledalo je kao da živim u zatvoru koji nema rešetke i niko mi nije rekao: Budi tu i moraš da budeš tu. Niko mi nije dao rok, ali iz nekog razloga ja nijednog trenutka ne mogu da izađem van“, kaže Danijela.

Borbu sa strahom od otvorenog prostora vodi oko pet odsto svetske populacije.

„Mi na nivou klinike i na nivou Srbije nemamo zvanične statističke podatke, samim tim što se ovi pacijenti uglavnom ne hospitalizuju“, ističe dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike „Laza Lazarević“.

Žene duplo više obolevaju nego muškarci. Smatra se da su genetika, stresna i traumatska životna iskustva, depresija samo neki od okidača ovog stanja. Prvi simptomi se obično javljaju u adolescenciji.

„Ljudi koji pate od agorafobije ne žele uopšte da izađu u neki javni prostor, osećaju da će dobiti panični napad, da će poludeti. Nekada se to čak artikuliše kao strah od srčanog udara ili moždanog udara. Jako su intenzivni psihosomatski simptomi, strah od gušenja, otežani rad srca, prekomerno znojenje“, objašnjava psihološkinja Ana Mirković.

Pandemija pogoduje onima koji ne izlaze 

„Sve mi je nedostajalo. Nedostajalo mi je da bez problema odem u prodavnicu i onda sam počela. Odlučila sam da se suočim sa strahom, da izdržim svu nelagodu i krenula. Što sam se više izlagala strahu, strah je bio manji, što sam više izlazila osećala sam se slobodnije“, priča Danijela.

Tokom pandemije virusa korona, osobe koje imaju strah od otvorenog prostora ređe su se obraćale za pomoć, ali to nije znak da su njihove fobije nestale, upozoravaju lekari.

„Sve ove mere koje se primenjuju poslednjih godinu i po dana, uključujući i karantin, na negativan način pogoduju održavanju agorafobije, tako da ljudi nisu prinuđeni da izlaze, i njihova agorafobija im manje smeta, te u tom smislu mi u ovom trenutku imamo manje ljudi koji se javljaju za pomoć, ali kako budu mere popuštale očekujemo da će taj broj da bude značajno veći“, ukazao je profesor dr Milan Latas, psihijatar Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Agorafobija se, kao i sve druge mentalne poteškoće, leči. Lekari kažu da najbolje rezultate daje psihoterapija uz obavezne lekove.