Šminka vodećih kozmetičkih brendova sadrži opasne hemikalije, utvrdili naučnici

Otrovne PFA supstance (per i polifluorisane alkilne supstance, odnosno  polifluorinske hemikalije), nazvane „večne hemikalije" (forever chemicals) u proizvodnji šminke koristi većina velikih brendova u Sjedinjenim Državama i Kanadi – pokazalo je novo istraživanje u kome je analiziran hemijski sastav više stotina proizvoda: maskara, karmina, podloga…

U stručnoj recenziji, objavljenoj u časopisu Environmental Science & Technologi, autori studije navode da su otkrili „visok“ nivo organskog fluora, koji je indikator prisustva PFA supstanci u više od polovine od 231 uzorka šminke i preparata za negu lica. To uključuje ruževe, olovke za oči, maskare, podloge za šminku, korektor, balzam za usne, rumenilo, lak za nokte i mnoštvo drugih proizvoda.

Proizvodi koji najčešće sadrže ovako visok nivo fluora su pre svega vodootporne maskare (82 odsto testiranih brendova), podloge za šminku (63 odsto) i tečni ruž (62 odsto).

PFA supstance su klasa od oko 9.000 jedinjenja koja se koriste za proizvodnju velikog broja proizvoda, počev od ambalaže za prehrambene proizvode, odeće, pa i tepiha koji su otporni na vodu i prljanje. Često ih nazivaju i „večne hemikalije“ jer se ne razgrađuju u prirodi i utvrđeno je da se talože u našem organizmu.

Već je utvrđena veza ovih hemikalija sa pojavom raka, urođenim manama, bolestima jetre, poremećajem rada štitne žlezde, smanjenjem imuniteta, poremećajem hormonskog balansa i nizom drugih zdravstvenih problema.

Istraživači su bili iznenađeni velikim brojem proizvoda koji sadrže opasne hemikalije, naglašava Tom Bruton, viši naučni saradnik na Institutu Green Science Polici i jedan od autora studije.

„Ovo je prva studija koja je proučavala ukupan fluor ili prisustvo PFA supstanci u kozmetici, tako da jednostavno nismo znali šta ćemo naći“, kaže Bruton. „Ovo su proizvodi koje ljudi iz dana u dan nanose na svoju kožu, tako da zaista postoji mogućnost značajne izloženosti“.

Proizvodi koji su proveravani na pojedinačna PFA jedinjenja imali su između četiri i 13 vrsta supstanci iz ove grupe. Autori studije testirali su kozmetiku koju proizvode desetine najpoznatijih brendova: Loreal (L'Oréal), Alta (Ulta), Mek (Mac), Kover grl (Cover Girl), Klinika (Clinique), Mejbilin (Maybelline) , Smešboks (Smashbox), Nars (Nars), Este Loder (Estée Lauder) i mnoge druge.

Međutim, autori studije nisu želeli da označe brendove koji koriste toksične hemikalije, jer tvrde da ne žele da se uključuju u tržišnu utakmicu i favorizuju bilo koji brend.

Pomenute hemikalije se izuzetno lako kreću kroz prirodu i naš organizam. Mogu se apsorbovati preko kože, suznih kanala ili progutati. Naučnici sa Instituta Green Science Policy ističu da tokom života žene progutaju i nekoliko kilograma karmina.

Kompanije uglavnom na etiketama proizvoda ne navode koje su hemikalije iz klase PFA supstanci koristili, što potrošače potpuno onemogućava da ih izbegnu, napominje Bruton.

Regulatorne agencije čak proizvođačima dozvoljavaju da polažu pravo na PFA supstance kao poslovnu tajnu. Međutim, ova studija je otkrila da je fluor najčešće prisutan u proizvodima koji se reklamiraju kao „postojani“, „dugotrajni“ i „vodootporni“.

Bruton napominje da literatura o kozmetičkim proizvodima koje su pregledali autori studije ukazuje da se PFA supstance obično koriste u kozmetici kako bi proizvodi bili vodootporni, trajniji i lakši za nanošenje. Međutim, lanac snabdevanja je bio isuviše „zamršen“, dodaje, i bilo je nejasno da li su kompanije bile svesne da koriste toksične hemikalije.

„Nije jasno da li proizvođači zapravo kažu 'Dajte nam PFA supstance da ih koristimo u našim proizvodima' ili traže zgušnjivač, na primer, ili nešto funkcionalno, a da ne obraćaju previše pažnje na ono što se u njemu nalazi“, kaže Bruton.

Primetio je da oko polovine uzoraka nije sadržalo visok nivo fluora, što sugeriše da se kozmetika može proizvoditi i bez ovih supstanci.

„Zbog toga je važno da državna regulatorna tela mnogo preciznije definišu ovu oblast, a kozmetička industrija učini više kako bi izbegla upotrebu štetnih hemikalija“, zaključuje Bruton.