Čitaj mi!

Kako na našu jetru utiče neumerenost u jelu i piću

Jetra je centralna laboratorija našeg organizma u kojoj se odvija na stotine procesa. Ima brojne funkcije, a jedna od njih je i da čisti organizam od svih štetnih materija. To radi sve dok je ne ugrozimo nekim našim lošim životnim navikama.

Više od stotinu metaboličkih procesa se dešava u jetri i ona je odgovorna za detoksikaciju, za sintezu brojnih bitnih belančevina, a između ostalog i za naš adekvatan imunološki odgovor i zaštitu organizma, naglašava prof. dr Tamara Milovanović sa Klinike za gastroenterologiju, Kliničkog centar Srbije.

„Komplikacije vezane za bolesti jetre se ne tiču samo digestivnog trakta, već i drugih organa i organskih sistema i u stvari predstavljaju sistemsku bolest“, napominje doktorka.

Jetri pre svega prija umerenost u svemu, naglašava profesorka i dodaje da su brza hrana i slatkiši nezdrava hrana, preopterećena kalorijama, nezasićenim masnim kiselinama, solju, a sve to dovodi do taloženja viška u jetri i ugrožavanja njene funkcije.

Masna jetra

Masna jetra, kako navodi sagovornica Ivane Božović, je pre svega bolest, a ne stanje i u međunarodnoj klasifikaciji bolesti za nju postoji i šifra. Karakteriše je prekomerno prikupljanje masti u jetri i najčešće je vezana za gojaznost i 80 odsto gojaznih ljudi ima masnu bolest jetre.

„Treba napomenuti i da neke endokrine bolesti, izloženost nekim lekovima, rad u hemijskoj industriji može dovesti do masne bolesti jetre, ali je najčešće uzrok gojaznost i nepravilna ishrana“, naglašava gošća Nazdravlja.

Masnu bolest jetre imaju uglavnom osobe sa prekomernom težinom čiji indeks telesne mase prelazi 25 i gojazne osobe koje imaju indeks preko 30. To su ljudi koji imaju prekomerni unos ugljenih hidrata, pre svega slatkiši, pekare, koka-kole i pića sa koncentrovanim šećerima i koji imaju sedatorni način života i malo fizičke aktivnosti.

„Nažalost, prema epidemiološkim podacima i podacima SZO, sve je veći broj gojazne dece, što će biti veliki problem u budućnosti. Prema sadašnjim podacima oko 25 odsto populacije oboleva od masne bolesti jetre, što je jako mnogo“, naglašava doktorka.

U poslednjih 20 godina broj osoba koje se transplantiraju, tj. imaju krajnje otkazivanje funkcije jetre, zbog masne bolesti jetre je porastao za 170 odsto i taj broj će nažalost, rasti, smatra profesorka Milovanović.

Da li je jetra podmukao organ

Većina bolesti jetre, pa i masna bolest jetre u početnim stadijumima kada se najbolje i najefektivnije može reagovati, ne daje nikakve tegobe. Nekada je to zamor, malaksalost, neki osećaj neprijatnosti ispod desnog rebarnog luka, ali ljudi na to najčešće ne obraćaju pažnju, napominje doktorka.

„Kada se pojave simptomi i tegobe to su već tegobe vezane za odmaklu bolest jetre i nama su tada već ruke vezane. Principijelno, potrebno je imati jednu kulturu redovnih pregleda, preventivnih pregleda sa kompletnom laboratorijskom analizom i reagovanje i na minimalni porast transaminaza i ispitivanje uzroka porasta transaminaza je veoma bitno za zdravlje“, dodaje Milovanovićeva.

Pored analiza krvi potrebno je redovno raditi i kontrolne ultrazvučne preglede koji vrlo lako otkrivaju masnu bolest jetre, mada je problem što ovom vrstom pregleda se masna bolest jetre otkriva kada već ima 20 odsto masti u jetri, a prema definiciji, bolest je kada imamo više od pet odsto masti.

„Zato bi o tome posebno morali da misle gojazni ljudi i ljudi koji imaju metabolički sindrom i dijabetes melitus broj dva“, dodaje doktorka.

Kako da popravimo stanje naše jetre

Korekcija životnih navika praktično se pokazuje kao najteži zadatak, a kako bismo sačuvali našu jetru neophodna je adekvatna i uravnotežena ishrana i fizička aktivnost.

Stres takođe utiče na našu jetru. Direktno, ali i indirektno. Stres povećava markere zapaljenja, a neko stres kompenzuje povećanim unosom hrane, tako da je dejstvo stresa veliko kako za jetru tako i za druge organe.

U svakom slučaju, prema naučnim studijama, gubitak u telesnoj težini od 10 odsto značajno koriguje nalaz jetre, smanjuje količinu masti, čak i ako je jetra krenula u pravcu ciroze, ako je došlo do pojave ožiljaka, odnosno fibroze na nivou jetre, ona može da se smanji.

„Nažalost, taj gubitak telesne mase od 10 odsto u kliničkoj praksi postiže samo 10 odsto pacijenata. Znači, navike su nešto što mi jako teško menjamo“, zaključuje prof. dr Tamara Milovanović.

broj komentara 0 pošalji komentar