Čitaj mi!

Srčana slabost – javite se lekaru ako se brže zamarate i gušite

Mnogi koji su preležali kovid dugo nakon bolesti osećaju umor i slabost, teško im je da prepešače i nekoliko stotina metara, a srce počinje da im ubrzano kuca. Kardiovaskularne bolesti su prve po stopi u obolevanju, ali i smrtnosti u Srbiji i svetu, a jedna od najtežih je srčana slabost.

Srčana slabost je jedan od najvažnijih sindroma u kardiovaskularnoj medicini, koji označava nemogućnost srca da pumpa ili primi adekvatnu količinu krvi, kaže prof. dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju KCS.

Ona je posledica najčešćih oboljenja koja zahvataju srce – bolest krvnih sudova, srčanog stanja posle preležanog infarkta. Srčana slabost može da nastane i kao posledica dugogodišnjeg, neregulisanog krvnog pritiska, kasno prepoznate srčane mane, naslednih ili zapaljenskih bolesti srčanog mišića.

„Poslednjih godina došlo je do razvoja čitavog niza terapijskih opcija za lečenje srčane slabosti. Kada rano otkrijemo srčanu slabost većini tih ljudi se može jako mnogo pomoći“, ističe dr Ristić.

Prema njegovim rečima, pandemija je dvojako uticala na kardiovaskularne bolesnike.

Sama bolest, koja je zahvatila značajan deo populacije, uzrokovala je ili pogoršala srčane slabosti kod pacijenata. Osim toga, postojeći pacijenti zbog pandemijskog režima rada nisu bili lečeni na adekvatan način.

Ristić je apelovao da se svi koji primete pojačano zamaranje, gušenje, lošiju toleranciju na napor, oticanje nogu ili nemogućnost da leže na ravnoj površini,  jave lekarima koji će ustanoviti da li je zaista došlo do pojave srčane slabosti ili nekog drugog oboljenja i dobiće adekvatnu terapiju.

broj komentara 0 pošalji komentar