Supa od voćne smole i tinktura od tamjana - kako se prave i koriste

Tamjan potiče sa Roga Afrike, iz Somalije, a danas su Jemen i Saudijska Arabija posebno poznate po njegovoj proizvodnji.

Od antičkih vremena tamjan je izuzetno cenjen. I Hipokrat ga je preporučivao kao lek za brojne poremećaje, i savetovao ljude da tamjan - žvaću, rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, travar i pisac Momčilo Antonijević. 

Kao drvo i kao biljna vrsta, tamjan je ugrožen, a pre nekoliko hiljada godina je stigao i u Evropu.

Prva žena-faraon Egipta - Hatšepsut, poznata je i po tome što je za vreme svoje vladavine, organizovala ekspediciju do teritorija koje danas pripadaju Somaliji, odakle je u Egipat, između ostalog, donet i tamjan.

I danas, posle 4.000 godina, ispred hrama Hatšešsut, nalaze se, kaže Antonijević, ostaci drveta tamjana.

Najpre se tamjan koristio kao parfem, i kozmetički proizvod, a posle i za lečenje upalnih procesa.

Antidepresivno dejstvo 

„Izraelski naučnici su 2008. godine, sa kolegama iz Amerike otkrili jedinjenje iz reda acetata, koji ima anksiolitičko dejstvo, i antidepresivno - kod miševa", rekao je Antonijević i dodao da ostaje da se utvrdi da li tako može delovati i na ljude.

Od tamjana se prave i tinkture i brojni preparati. Koriste se protiv problema sa iritabilnim kolonom (nervozna creva), i u borbi protiv Kronove bolesti.

„Što je mekši i neprovidniji - tamjan je bolji", kaže Antonijević i dodaje da postoje različite vrste od kojih je najskuplji beli tamjan.

U Kini se tamjan koristio za probleme sa cirkulacijom i ublažavanje bolova u zglobovima i mišićima. Kinezi inače često koriste biljne smole, što na našim prostorima nije česta praksa.

„U tim smolama otkrivena je velika količina kolagena i drugih aminokiselina, pa je ta smola Dorijan Grej smola jer utiče na kvalitet kože, jer kolagen se gubi sa godinama. Preporučuje se ljudima koji imaju probleme sa zglobovima, hrskavicom, ljudima sa problemom zarastanja rana. Smola se prvo potopi u vodu i kuva u vodi sa voćem. Dobija se nešto što lili na kompot. Kinezi ga zovu supa i sladak je jer se dodaje šećer. To je prirodni, ukusan odličan izvor kolagena i ukusom podseća na gumene bombone", ispričao je Antonijević.

Od zuba do bubrega 

Kada je reč o korišćenju tamjana na našim prostorima, naš narod ga je stavljao na zub koji boli, i koristio ga za rastvaranje kamena u bubregu.

„Tamjan ima tu sposobnost da rastvara kamen u bubregu tako da je kvalitetan prirodan lek za lečenje te vrste oboljenja", rekao je Antonijević i opisao kako se pravi tinktura od tamjana:

Dvadeset grama prirodniog tamjana, bez dodatih mirisa, stavi se u suvu teglu, prelije se sa 100 mililitara osamdesetoprocentnog alkohola, dobro se zatvori i promućka. Uz povremeno mućkanje, pustiti da odstoji 14 dana. Posle se procedi, ostavi se da se nataloži i odlije se bistra tečnost zlatne boje.

Tinktura se koristi, kako Antonijević savetuje, tako što se pije. Deset kapi se rastvori u malo vode i pije nekoliko puta dnevno.

Dodaje da na našem području ima dosta mogućnosti za korišćenje smola sa četinara. Ona se može pažljivo sakupljati sa drveća i čuvati u čistoj, suvoj tegli. Od nje se može napraviti efikasan melem za rane i posekotine. Antonijević daje recept i za jedan takav preparat:

U oko 30 grama smole četinara doda se 250 mililitara ulja, dve supene kašike unutrašnje kore zove, komad vosla veličine manjeg oraha, i blago se zagreva na pari uz mešanje. Pošto se sve rastopi, masa se procedi i čuva u čistoj i dobro zatvorenoj posudi. Melem ima vrlo dug rok trajanja i može se dugo čuvati. Maže se jednom dnevno na dezinfikovane posekotine. Dobar je i za bolove u zglobovima i reumatske bolove.