Keto-dijeta se drži iz moranja, a ako želite uz nju da smršate - o tome pitajte stručnjaka

Keto-dijeta zasniva se na načinu ishrane koji podrazumeva relativno veliki unos masnoća, dok je konzumiranje ugljenih hidrata sveden na minimum. Okvirno, 60 odsto unetih materija su masti, a ostalo su proteini i ugljeni hidrati. 

„Takva dijeta je namenjena deci koja imaju farmakorezistentnu epilepsiju, ne reaguju na lekove. Dijeta se sprovodi u kontrolisanim uslovima, pod medicinskim nadzorom", rekla je, gostujući u RTS Ordinaciji nutricionista Danijela Maslovarić iz Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić" u Beogradu.

Dodala je da neka istraživanja pokazuju, iako još nije dokazano, da ovakav tip ishrane, može da se primenjuje kod još nekih poremećaja i bolesti kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest, leukemija, povišen nivo holesterola, tumor mozga, policistični jajnici...

Ipak, Maslovarić upozorava da keto-dijeta može ozbiljno da ugrozi zdravlje ako se primenjuje bez stručnog nadzora.

„Popularna keto-ishrana koja se može naći na internetu, nije prava, klasična. To je u stvari, modifikovana Atkinsonova dijeta. Slobodan je unos masti i proteina, a ugljenih hidrata skoro da i nema, 10 do 15 odsto", kaže Danijela Maslovarić.

Upozorava da ni Atkinsonova dijeta u više oblika, koja se „provlači po društvenim mrežama" nije preporučljiva za mršavljenje i da osoba može najduže na takvom režimu biti - mesec dana.

Kod ljudi koji zbog bolesti moraju biti na ovakvoj dijeti, ona traje do dve godine, pa se potom postepeno ukida - opet, pod medicinskim nadzorom.

Govoreći konkretnije o namirnicama koje uključuje keto-dijeta, Maslovarić kaže da nijedna vrsta namirnice nije izričito zabranjena, ali da, za dobijanje željenih efekata, postoje namirnice koje se „ne preporučuju". Među njima su koncentrovani slatkiši, sokovi i grickalice.

Pavlaka umesto mleka 

U zavisnosti od tipa keto-dijete, nekada se ubacuju i žitarice, pirinač, krompir... Moraju se, navodi nutricionistkinja, uneti izvesne količine ugljenih hidrata jer postoji opasnost od hipoglikemije.

Kada je reč o mleku i mlečnim proizvodima, kaže da mleko i jogurt imaju dosta ugljenih hidrata i proteina, a da nemaju mnogo masti, pa su tako, za keto-dijetu bolji pavlaka, maslac, punomasni sirevi... 

Povrće je takođe uključeno u ishranu. 

„Mi kad planiramo tu dijetu, uvrstimo dvadesetak vrsta povrća, koje ima do 1,5 grama protein,a a ostalo su ugljeni hidrati, i mi to ukalkulišemo u dijetu. Ubacimo neke količine povrća da bi se zadovoljile neke potrebe za vitaminima i mineralima", ispričala je Maslovarić.

Namirnice koje se favorizuju u keto-dijeti su, između ostalih, ulje, puter, majonez, svinjsko meso od buta, koštunjavo voće, pavlaka, jaja, pečenica, slanina...

Nema zabranjene vrste mesa, pa se tako tokom keto-dijete mogu jesti i piletina, ćuretina, junetina, jer svakako sadrže proteine.

Dozvoljene su i sve vrste ribe. Voće je dozvonjeno takođe, ali u malim količinama. Mogu se koristiti borovnica, jagode, kupine, maline, kajsija, breskva...

Koštunjavo voće se preporučuje u manjim količinama.

Stručna računica 

Važno je imati u vidu da se jelovnik za keto-dijetu stručno i timski planira, i da je sve je stvar računanja.

Od posledica po zdravlje, koje keto-dijeta može izazvati su oštećenja bubrega, nagomilavanje kamenja u bubrezima, pad energije, stanja koje izazivaju nedostaci vitamina i minerala, opstipacija...

Nekada se lekovima i dodacima ishrani mogu smanjiti navedene posledice keto-dijete, što opet zahteva prisustvo stručnjaka i konsultovanje lekara.

Keto-dijeta bez nadzora, može iz jednog problema (gojaznost) organizam uvesti u druge zdravstvene probleme, pa se svakako preporučuje savet stručnih lica.