Čitaj mi!

Sa astmom se može normalno živeti, poručuju lekari

Astma je jedna od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti disajnih puteva. U našoj zemlji je registrovano 220.000 odraslih pacijenata, a čak dve hiljade ima težak oblik astme. Svetski dan borbe protiv astme se obeležava 5. maja, a stručnjaci upozoravaju da broj oblolelih, posebno među decom u poslednjoj deceniji raste.

Kreće sezona alergija i ovo je vreme koje asmatičarima ne prija, kao ni promena vremena. Astma je hronična bolest u kojoj je prisutna inflamacija duž celog trahobronhijalnog stabla. Može da bude alergijska ili nealergijska, tako da u zavisnosti od kog tipa astme boluju, ne postoji doba godine koji asmatičarima više ili manje prija i simptomi mogu da se pojavljuju tokom cele godine, objašnjava dr Mihailo Stjepanović, zamenik direktora Klinike za pulmologiju KC Srbije.

„Klinika za pulmologiju je u dva navrata bila u kovid režimu rada. Od kraja januara smo u nekovid režimu i praktično smo bili jedina pulmološka ustanova koja je zbrinjavala obolele i od astme i od hronične opstruktivne bolesti pluća. Imamo, takođe, veliki pritisak i postkovid pacijenata“, dodaje dr Stjepanović.

Zablude vezane za astmu

Jedna od zabluda vezanih za astmu je tvrdnja da je to bolest sa kojom se otežano živi bez obzira na lečenje. Gost Jutarnjeg programa naglašava da su svi asmatičari u riziku da dobiju pogoršanje osnovne bolesti, ali oni koji redovno uzimaju terapiju i koji se pridržavaju saveta lekara su u minimalnom riziku.

„Pacijenti koji se redovno leče su u minimalnom riziku od pogoršanja i imaju minimalno narušen kvalitet života. Ima i profesionalnih sprotrista koji su asmatičari, što doboljno govori o tome da se može normalno živeti i pored ove bolesti“, naglašava doktor. 

Nažalost, oko 150 miliona ljudi ljudi ima kontrolisanu ili delimično kontrolisanu astmu tako da su oni u opasnosti od pogoršanja koje se može završiti i bolničkim lečenjem, nekada i u jedinicama intenzivne nege, ali i fatalnim ishodom.

Prekomerna upotreba bronhodilatatora, takozvanih saba, je jedna od najvećih zabluda koja bi trebalo da se izbegne i što pre prekine sa tom praksom, upozorava dr Stjepanović. Ovi preparati nose brojne rizike od neželjenih efekata.

„Patofiziološki mehanizam u astmi je inflamacija, tako da kratkodelujući bronhodilatatori su nešto što neće rešiti osnovni problem. Osnovni lek su inhalacioni kortiko steroidi. Redovna upotreba inhalatornih kortikosteroida je nešto čega se treba pridržavati“, naglašava doktor.

Bronhijalna astma i kovid 19

Pacijenti sa bronhijalnom astmom se žale na dispneu koja je izraženija noću, žale se uglavnom na suv kašalj, na sviranje i stezanje u grudima. Svi ovi simptomi mogu da se preklope sa simptomima kovida 19.

Virusi, pa i kovid 19 uvode pacijenta u pogoršanje i mogu da se preklope simptomi, ali dobro uzeta anamneza i testiranje omogućavaju da se razluče ove dve bolesti, napominje sagovornik Bojane Marković.

Astma je svakako jedan od faktora rizika i može da oteža lečenje obolelih od kovida 19. Zato se svim pacijentima skreće pažnja da redovno uzimaju terapiju i da se pridržavaju saveta svojih pulmologa i da uzimaju antihistaminike ukoliko imaju problema sa alergijom, naglašava dr Mihailo Stjepanović na kraju gostovanja u Jutrarnjem programu.

broj komentara 0 pošalji komentar
div id="adoceanrsvdcfhklggd">