Kako su srčani bolesnici prebrodili godinu dana pandemije koronavirusa

Profesor Arsen Ristić je načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije i član najužeg rukovodstva Borda Evropske asocijacije za srčanu insuficijenciju. Napominje da smo trenutno suočeni sa situacijom da imamo sve teže bolesnike, da imamo pacijente koji su dodatno ugroženi zbog toga što su imali neku od komplikacija kovida 19, ali i da smo kao posledicu imali i neadekvatno lečenje osnovnih kardioloških bolesti, što zboh straha pacijenata od potencijalne zaraze, što zbog preopterećenosti zdravstvenog sistema.

„Zato smo mi kontinuirano apelovali, i to je urodilo plodom, da se kardiovaskularni bolesnici što pre vakcinišu i to uvek pišemo na ambulantim izveštajima našim bolesnicima. Dobar deo nas je poslušao. Što su bolesnici stariji, što imaju više pridruženih bolesti, ako imaju šećernu bolest, ako imaju dugogodišnji loše regulisan pritisak, ako su pre toga imali srčani ili moždani udar, to su svakako ljudi koji spadaju u prvi prioritet što se tiče vakcinacije“, naglašava profesor.

Vakcinu smeju da prime svi kardiovaskularni bolesnici, čak i transplantovane osobe koje su na imunosupesivnoj terapiji.

Upala srčanog mišića najčešća posledica kovid infekcije

Iskustva iz sveta su pokazala da se kod 20 odsto pacijenata koji su bili zaraženi koronavirusom, nakon toga ili tokom same infekcije, javlja upala srčanog mišića. Kako navodi profesor Ristić, naša iskustva se podudaraju sa ovim brojevima, čak ih i prevazilaze u značajnom procentu.

U međuvremenu su publikovana i istraživanja obavljena u Americi i zapadnoj Evropi koja pokazuju da se ovo javlja kod onih osoba koje već imaju oštećen kardiovaskularni sistem.

„Oni koji imaju povišen marker srčane funkcije – troponin, po rezultatima istraživanja Mejo klinike i u 60 odsto slučajeva razvijaju upalu srčanog mišića. Srećom, većina njih se oporavi do punog zdravlja, ali deo razvije srčanu slabost i zato je važno prepoznati ove bolesnike jer postoji adekvatna terapija“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Kovid 19 će pogoršati stanje bilo koje kardiovaskularne bolesti

Kovid 19 je sistemska bolest koja počinje sa respiratornom infekcijom koja dovodi do upale disajnih puteva, a često se komplikuje upalom pluća. Kada je razmena gasova u plućima loša, kada je nizak procenat kiseonika u plućima, kakvo god srčano oboljenje da neko ima, kakav god rizik za kardiovaskularnu bolest, ta će se bolest pogoršati, objašnjava kardiolog.

„Zato dok se razmena gasova u plićima ne popravi, dok se upala pluća ne sanira, treba izbegavati sve fizičke napore i sva dodatna opterećenja koja mogu da izazovu srčani udar, koji je takođe češći kod osoba sa kovidom 19“, dodaje doktor Ristić.

Smanjen procenat plućnih embolija 

U kovidu 19, takođe, postoji sistemski rizik za nastanak krvnih ugrušaka koji kada se dislociraju u krvne sudove pluća koja su pod upalom, i kada se na taj način izgubi deo cirkulacije u plućima, desna polovina srca trpi naglo opterećenje i to je nešto što se vrlo rano uočilo u lečenju bolesnika sa kovidom, a može vrlo efikasno da se prevenira jer postoje vrlo moćni lekovi koji sprečavaju pojavu zgrušavanja krvi i srećom, kako navodi profesor, sada su plućne embolije kao komplikacije ispod osam procenata u globalnom iskustvu.