Zamene za kafu donose mnogo više od voljenog ukusa i mirisa

Najpoznatija i najpopularnija zamena za kafu je cikorija. Osim nje, raž, ječam i još neke zamene za kafu upotrebaljavale su se prvenstveno zbog siromaštva.

„U kriznim, teškim vremenima kada nismo imali kafu, pribegavali smo zamenama, ali danas se situacija promenila. Zamene za kafu sve više se upotrebljavaju zbog prednosti koje imaju i daju našem zdravlju“, istakao je, gostujući u Jutarnjem programu, travar Momčilo Antonijević.

Kafa od cikorije dobija se pečenjem korena biljke koji je izuzetno bogat inulinom – vlaknom koje je veoma korisno i važno za normalan rad dobrih bakterija u našim crevima.

Budući da je koren cikorije izuzetno gorak, pre pečenja mora da se podvrgne procesu smanjenja gorčine. Pečeni koren se samelje i na uobičajeni način koristi za pripremanje napitka, ali se pusti da vri malo duže.

„Cikorija je vrlo lekovita biljka i njen nadzemni deo upotrebljava se u fitoterapiji. Cvetovi, stabljike i listovi spadaju među najbolje lekove protiv dijareje, pomaže i kad drugi lekovi ne pomažu“, istakao je Antonijević.

Kafu od korena cikorije ne smeju svi da koriste

„Trudnice treba da potpuno da izbegavaju cikoriju. U našem narodu ova biljka zove se i vodopija ili ženetrga i nekada se koristila za izazivanje pobačaja i može da izazove krverenje i spontani pobačaj“, objasnio je Antonijević.

Ovu zamenu za kafu ne bi trebalo da koriste ni oni koji imaju kamen u žučnoj kesu ili previjenu žučnu kesu, jer cikorija stimuliše lučenje žuči, što je korisno, ali ne pri pomenutim zdravstvenim problemima.

Preporuka stručnjaka je da se dnevno ne pije više od dve do tri šoljice kafe. Slično važi i za „lažne“ kafe, a čak se i biljni čajevi koriste u sličnim količinama.

Bilo da nam je potrebna sveža kao sastojak salate (list), sušena za čaj ili koren za pravljenje zamene za kafu, cikoriju je najbolje brati u prirodi, nikako u gradu sa zelenih površina, što zbog zagađenja, što zbog toga što se kućni ljubimci tuda šetaju.

Među „kobajagi kafama“ nalaze se i napici od raži, ječma, ali i od hrastovog žira. Iako je blažeg ukusa, napitak od pečenog mlevenog žira podseća na ukus kafe.

„Kafa od raži mnogo više podseća na pravu kafu jer ima snažniji miris. Ta kafa se pravi na klasičan način – na jednu šoljicu ide kafena kašičica raži ili ječma, pustite da to provri, izmešate i sipate u šolje", objasnio je Antonijević i dodao da ovaj napitak mogu da konzumiraju i deca.

Prema Antonijevićevim rečima, osetljivost na kofein je individualna stvar i postoje oni kod kojih kofein uopšte ne utiče na proces spavanja, dok kod nekoh drugih ovaj sastojak kafe izaziva nesanicu.

Kofein se ne nalazi samo u kafi već i u čaju, ali ne u biljnom čaju već se misli na napitak od biljke Camellia sinensis – od koje se pravi crni, zeleni i beli čaj.

Oni kojima kafa smeta, ne moraju da budu osetljivi samo na kofein.

„Može da nam smeta kofein, a mogu da nam smetaju materije koje nastaju prženjem kafe. Turska kafa i espreso su bolji izbor od instant kafa jer instant kafe tokom proizvodnje prolaze kroz razne procese i dodaju im se razni sastojci, između ostalog i cikorija“, zaključio je Antonijević.