Koliko su zaista zarazni asimptomatski slučajevi kovida 19

Podaci pokazuju da svaka peta zaražena osoba neće imati simptome i da će preneti virus na znatno manje ljudi nego neko sa simptomima. Međutim, istraživači su i dalje podeljeni oko toga da li su oni koji imaju klice kovida 19 pokretači pandemije, piše portal Nature.

Uprkos tome što se iz dana u dan sve više zna i sve bolje razumeju slučajevi zaraze bez razvijenih simptoma, naučnici kažu da bi i dalje trebalo raditi na suzbijanju širenja virusa držanjem fizičke distance, nošenjem maske, pranjem ruku, bez obzira na to da li neko ima simptome ili ne.

Krutika Kupali, istraživač zaraznih bolesti na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stanford u Kaliforniji ističe da je glavni problem je razlikovanje onih koji prođu bez simptoma od slučajeva koji su u početnoj fazi bolesti, pa im se simptomi još nisu razvili.

„Asimptomatski slučaj je onaj ko nikada nije razvio simptome bolesti, dok onaj ko ima blage simptome pre nego što se pojave jasni simptomi bolesti spada u tzv. presimptomatske slučajeve“, objasnila je dr Kupali.

Simptomi se kod većine obolelih javljaju između sedmog i četrnaestog dana 

Na početku pandemije, rezultati istraživanja pokazivali su da bi stopa zaražavanja preko asimptomatskih slučajeva mogla iznositi i do 81 odsto. Međutim, rezultati nove studije objavljene prošlog meseca, koja je sumirala 13 studija sprovedenih na ukupno 21.708 osoba, navode na zaključak da je mogućnost infekcije preko osobe koja samo ima klice kovida 19 u stvari 17 odsto.

„Podaci ukazuju na to da se kod većine obolelih simptomi jave za sedam do 13 dana“, rekao je Ojungerel Bjambasuren, stručnjak za biomedicinu u Institutu za zdravstvenu zaštitu na australijskom Univerzitetu Bond u Gould Koustu.

Tim koji je predvodio Bjambasuren došao je do zaključka da su je rizik da asimptomatski slučajevi prenesu na drugu osobu virus 42 odsto manji nego što je to slučaj sa obolelima od kovida 19.

Zaražavanje od asimptomatskih slučajeva uglavnom prolaze neopaženo jer se osobe bez simptoma u većini zemalja ne šalju na testiranje. 

„Uprkos tome što je rizik od transfera virusa sa asimptomatskih slučajeva manji, ove osobe predstavljaju značajan rizik za javno zdravlje jer se oni neće naći u izolaciji već će se slobodno kretati“, ukazao je Endrju Azman, epidemiolog Blumbergove škole za javno zdravlje pri Univerzitetu Džons Hopkins.

Drugi istraživači se ne slažu već su mišljenja da kliconoše nisu „tajni pokretači pandemije“ jer budući da ne kašlju i ne kijaju onoliko koliko to rade oboleli od kovida 19, a time i ne ostavljaju virus na površinama oko sebe.