Anesteziologija je u medicini kao atletika među sportovima

Pre dve godine Udruženje anesteziologa Srbije sprovelo je anketu među građanima da li znaju čime se bave anesteziolozi. Mnogi, na primer, nisu znali da su oni lekari. Nisu znali ni šta konkretno rade. Mnogi su mislili da je njihov posao samo da pacijenta uspavaju i probude posle operacije. U međuvremenu, svet je pogodila pandemija  kovida 19 i većina je tek tada shvatila koliko uloga anesteziologa važna.

„Pun naziv našeg udruženja je Udruženje anesteziologa i intenzivista Srbije i možda, upravo, taj dodatak u našem nazivu govori i o tom dodatnom poslu mi imamo pored izvođenja anestezije u samoj operacionoj sali. Nažalost, zbog kovida smo došli u žižu javnosti, jer se videlo da su anesteziolozi bili ključni u lečenju pacijenata koji su bili u kritičnom stanju, ali zahvaljujući tome možemo govoriti i o našoj ulozi u jedinicama intenzivnog lečenja“, naglašava profesor dr Nebojša Lađević, direktor Centra za anesteziologiju i reanimatologiju KCS-a.

Posao anesteziologa nije samo izvođenje anestezije, već i perioperativna medicina, priprema pacijenata, sprovođenje kroz operativni zahvat, ali i potpuni oporavak pacijenta u jedinicama intenzivne nege.

Kako dodaje profesor Ivan Palibrk, zamenik direktora Centra za anesteziologiju i reanimatologiju KCS-a, ostalo je još puno prostora da se dodatno osvetli njihov rad i zasluge, pogotovo u jedinicama intenzivnog lečenja gde su smešteni najteži bolesnici i koje zahtevaju od anesteziologa puno rada, znanja, veštine i iskustva.

„Za razliku od ranijih vremena, sada ima više mladih lekara koji su zainteresovani za ovu specijalnost. Anesteziologija je kao atletika, imam običaj da kažem. Traži puno veštine, puno znanja i ogromnu širinu u poznavanju raznih oblasti medicine. To se očigledno mladim ljudima sviđa i zato se rado opredeljuju za ovu specijalizaciju“, naglašava profesor Palibrk.

S obzirom na to da epidemija koronavirusa traje više od šest meseci, lekari su uspeli da ustanove određene pravilnosti. Ispostavilo se, na osnovu dosadašnjeg iskustva, da od ukupnog broja registrovanih bolesnika, za oko 20 odsto bude neophodna hospitalizacija. Od tog broja pacijenata na bolničkom lečenju, oko 20 odsto zahteva boravak u jedinicama intenzivnog lečenja, a oko pet odsto ovih bolesnika završi na veštačkoj ventilaciji.

Odluku da li obolelog treba priključiti na veštačku ventilaciju lekari donose na osnovu saturacije krvi, odnosno, kako objašnjava profesor Kuljača, procenta kiseonika u krvi i koliko pacijent može samostalno da dostigne taj procenat kiseonika u krvi.

„Kroz dosadašnji sistem rada, primetili smo da je izuzetno važna trijaža pacijenata na odeljenjima da ne dopustimo da se klinička slika razvije kasno, a takođe, smo sagledali da je izuzetno važno da se pacijenti rano jave u bolnicu. Kada kasno dođu, onda je i nama izuzetno malo vremena ostalo da uradimo prave stvari“, napominje profesor Lađević.

Anesteziolozi su u ovoj situaciji epidemije najugroženiji jer su u direktnom kontaktu sa pacijentima. Anesteziolozi vrše intubaciju tokom koje dolazi do velike količine aerosola koji izlazi iz pacijentovih pluća i to je najrizičnija situacija. Pored toga, održavanje pacijenta na veštačkom respiratoru, promena tubusa, buđenje, ekstubaciju, sve su to jako kritični momenti kada su anesteziolozi izloženi opasnosti od zaražavanja, napominje profesor Kuljača.