Ne moramo da trpimo ambroziju, leka ima

Ambrozija, korov je koji nam svake godine u ovom periodu zagorčava život. Stotine hiljada ljudi u Srbiji bori se i traži lek protiv alergije. Doktor Radojica Stošović, alergolog KCS istakao je za RTS da lek postoji – dobro poznata vakcina. Apelovao je na pacijente da traže pregled alergologa, koji jedini može da kaže kada je ta imunoterapija potrebna.

Poslednjih godina beležimo veoma veliki porast broja bolesnika koji se javljaju s tipičnim simptomima alergija disajnih puteva naročito u periodu cvetanja polena korova.

Doktor Radojica Stošović, argeolog iz KCS istakao je gostujući u Jutarnjem programu, da je taj trend prisutan poslednjih nekoliko decenija i da je on samo nastavak ranije objavljenog za koji medicina zna, a prisustvo alergija nazvao epidemijom.

„Ta alergija je uzrok onoga što nazivamo bolešću 21. veka, što znači da je taj broj koji beležimo u našim ambulantama u skladu sa datim trendovima u epidemiološkom kretanju alergijama“, objašnjava alergolog.  

Stošović potrđuje da je ambrozija jedan od najučestalijih, najopasnijih i najalergogenijih polena koji zagorčava život, ali tu su i drugi korovi, polen crnog pelina, bokvice, kiselice i ostalih korova, koji nimalo ne zaostaju za ambrozijom.

Ističe da je njihova uloga veoma velika i da zato ima sve više osoba s tegobama, i mnogo više od toga.

Te osobe su umorne, pospane, dekocentrisane, nemaju uredan san, ne mogu da obavljaju svoje normalne fizičke aktivnosti, njihov kvalitet života je veoma narušen. 

Vakcina da ili ne

Alergolog Stošović objasnio je da postoje tri generalne strategije koje se primenjuju u pristupu tim bolestima.

U prvoj se pacijentima savetuje strogo izbegavanje i kontakt s polenima korova što je u praksi malo izvodljivo.

Kod druge se najveći broj bolesnika oslanja na farmakološku terapiju koja je svima preporučena i koja je oslonac u borbi protiv alergija.

„Međutim, imamo trend koji je vrlo specifičan, 30 procenata bolesnika ne reaguje, odnosno nema dobar odgovor na lekove koje svakodnevno primenjujemo i onda se okrećemo trećoj strategiji koja je danas ključna, a to je primena imunoterapije ili dobro poznata vakcina“, naglasio je Stošović.

Ukazao je da lekovi odlično otklanjaju simptome bolesti, ali da ne mogu da izleče bolesnika, odnosno ne mogu da nateraju organizam da stekne toleranciju na te polene i da samim tim prestanu tegobe, a pacijent bude izlečen. 

„To je jedan terapijski postupak kojim mi modulišemo ili menjamo imunski odgovor naših bolesnika koji imaju polensku alergiju i primoravamo njihov organizam da stvara toleranciju na prisustvo polena u vazduhu, a samim tim da izbegavamo nastavak alergija.

Neće imati prisustvo tegoba i smanjiće ih gotovo za polovinu, a neki neće imati potrebu za lekovima“, objasnio je alergolog 

Gost Jutarnjeg programa istakao je da je ta terapija prisutna u modernoj formi i da ne zahteva odlazak kod lekara već se ona može primenjivati i u kućnim uslovima.

Veoma je korisno da svi biolesnici znaju da je tzv. sublingvaona terapija poslednjih decenija u sve većem zamahu. Potrebno je da se pacijenti informišu da lek pre svega postoji.

Stošović ističe i da mnogi lekari to ne znaju da kažu i ne govore svojim pacijentima. Zato apeluje na kolege, posebno na pacijente, da se obrate svojim lekarima, da traže pregled alergologa koji je jedini indikovan da kaže kada je ta imunoterapija potrebna.

„Ne moramo da trpimo, leka ima“, poručuje Stošović. 

Ponašanje veoma važno

Dozvoljena koncentracija polena koja se toleriše u vazduhu prema odluci Evropske agencije za aerobiologiju je 32 polenova zrna po kubnom metru vazduha, sem za ambroziju gde iznosi osam zrnaca.

„Mi danas imamo preko 1.000 i 1.500 polenovih zrnaca i zato moramo da primenjujemo te mere“, upozorio je alergolog.

Savetuje da bi prozore trebalo otvarati kasno popodne i noću, a nikako ujutru, kada je visoka koncentracija polena.

„Trebalo bi maksimalno koristiti klima-uređaje u stanovima, kolima, pre svakog izlaska u prirodu uzeti terapiju, a po povratku oprati garderobu i isturširati se i otkloniti polen koji smo doneli sa sobom“, poručio je dr Radojica Stošović. 

broj komentara 8 pošalji komentar
(nedelja, 20. sep 2020, 10:45) - anonymous [neregistrovani]

Naknada

Ljudi iz Gradskog Zelenila bi trebali da prave akcije čupanja ove biljke i sađenja deteline na tim površinama, uz kordinaciju lokalnih vlasti i volontera iz kraja. Praviti još jače upoznavanje ostalih kako biljka izgleda i načine čupanja ove biljke uz preventivno nošelje maski i rukavica prilikom dodira. Akciju u punom obimu uraditi pre cvetanja. To ponavljati godinama a bar prve 3 godine dok se broj ne redukuje na ispod 20% trenutne populacije biljki to raditi uz ogromnu kampanju, dok narod ne uvidi važnost i način borbe.

(nedelja, 20. sep 2020, 09:45) - Огњен [neregistrovani]

Сви заједно ...

Сви заједно се морамо борити против овог корова. Ја имам супругу која је алергична на Амброзију, а и мени је почела да смета ове године. Где год је видим ја је ишчупам. Град Београд је ове године издвојио 60 мил. динара за борбу против Амброзије, међутим када сам их звао да покосе јавну површину изнеђу зграда на Звездари - нису се одазвали. Питам се онда на шта се троше паре, ако не долазе на позиве грађана и ко је те паре онда узео? Било би добро да то неко провери.

(nedelja, 20. sep 2020, 09:04) - anonymous [neregistrovani]

Ambrozija

Fantastičan tekst! Patim od alergije i konstantno je imam od marta do kraja oktobra, ali najgore je bilo u periodu cvetanja ambrozija ove godine.

(nedelja, 20. sep 2020, 08:10) - Cvija [neregistrovani]

Eograd na vodi

U pravu ste, usrd Beograda, na iskopanoj zemlji u Beogradu na vodi, uglavnomispod Gazele vec godinama mora ambrozije. Gradski oci, pre svih gradonacelnik jedno pricaju, a situacja sve gora. Treba da ih je sramota, ljudi se opasno pate!

(subota, 19. sep 2020, 20:58) - anonymous [neregistrovani]

Наша лењост је узрок ширења амброзије!

Међутим, то нико неће да каже!

(subota, 19. sep 2020, 18:03) - Ljubitelj prirode [neregistrovani]

Baš tako

Svaka čast za komentar.
Ovde se govori o posledicama i odgovarajućim rešenjima.
A ključna stvar su uzroci, odnosno nerešavanje uzroka.
I dalje mnogi ne znaju kako ambrozija izgleda a i ako znaju nisu upoznati sa njenom štetnošću.

Pored navedenog stalno se pobavlja ta, sad već poštapalica, da ambrozija raste na zapuštenim terenima.

Našao sam je u sred dvorišta koje se redovno kosi i održava. A razlog je što seme nošeno vetrom lako bude prenešeno čak i na uređene terene.

Svakodnevno bi na medijima sa naciobalnim frekcencijama trebalo pozivati na čupanje ili spaljivanje ambrozije kao i sađenje deteline koja je jedina biljka u čijem prisistvu neraste ambrozija.

(subota, 19. sep 2020, 17:10) - anonymous [neregistrovani]

Apsolutno se slažem, potpisujem svaku reč...

...

(subota, 19. sep 2020, 15:13) - Kolja [neregistrovani]

Sve je to u redu

Razumem, prilog je sa alergologom, tema je orijentisana ka medicinskoj pomoći ugroženima, ali verujem da ste mogli makar jedan mali segment da posvetite uzroku ove pojave: našem nemaru da uredimo životnu okolinu. Ubedljivo najefikasniji tretman je nemedicinski - da se korov ambrozije počupa pre nego li počne cvetanje. Ne morate da tražite dokaz mnogo daleko, dovoljno je da odete u Sloveniju i istražite kako su oni uspeli da se organizuju i taj korov bukvalno iskorene. Takođe, mogli ste da posvetite i nekoliko sekundi priloga samo da prikažete nepregledno prostranstvo "Beograda na vodi" prekrivenog ambrozijom dokle vam pogled seže. Novinari ste, majku mu!

div id="adoceanrsvdcfhklggd">