Vežbanje posle kovida-19, oprezan oporavak presudan

O zdravlju, imunitetu i fizičkoj aktivnosti razgovaram ovoga jutra sa dva kardiologa, Dr Ivanom Petrović i dr Draganom Košević sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

„Od marta živimo neki drugi život. Moramo da se naviknemo da živimo sa koronavirusom. Mladi ljudi i oni između 30 i 50 godina smatrali su da mogu da vežbaju i u teretani i napolju i nisu obraćali pažnju. Međutim u drugom naletu koronavirusa vidimo da je dosta mlade populacije pogođeno, a da opet ne možemo bez fizičke aktivnosti“, kaže doktorka Petrović.

Čitava situacija u vezi sa pandemijom u velikoj meri je uticala na to na koji način se baviti fizičkom aktivnošću, koliko, gde – da li u otvorenom ili zatvorenom prostoru.

Tu su, naravno, i posledice koje kovid-19 ostavlja na respiratorni, kardiološki i ostale sisteme organa.

„Pandemija kovida-19, trajni zaključci i preporuke biće dostupni nakon godinu do dve, zato što se sada oslanjamo na informacije koje imamo iz prethodnih virusnih infekcija i epidemija SARS-a i MERS-a“, navodi doktorka Košević.

Ipak, ona ističe i da se sa sigurnošću zna da ovaj virus direktno utiče na rad srčanog mišića. Nemačka studija je pokazala da na 100 oporavljenih bolesnika koji su imali teške oblike kovida-19 kod 70 pacijenata bio zahvaćen i srčani mišić.

Zbog toga je veoma važno kako savetovati pacijente da se vrate fizičkoj aktivnosti, jer u protivnom može doći do teških posledica.

Oprezno vraćanje fizičkom naprezanju i vežbanju

Petrovićeva podseća da fizička aktivnost ne pomaže samo telu, već i psihi da se oporavi posle proteklog perioda koji je kod mnogih izazvao anksioznost, depresiju i strah i neizvenost kod ljudi koji se pitaju kako da nastave svoj život.

Uprkos tome, savetuje da kod pacijenata koji su imali asimptomatski ili blagi oblik kovida-19, period oporavka nakon izlečenja treba da traje dve nedelje tokom kojih ne treba da se fizički naprežu.

Doktorka Košević objašnjava da se nakon tog perioda savetuju kraći periodi lake šetnje, koji mogu iz dana u dan da se produžavaju, ali bez forsiranja.

„Što se pacijenata koji su imali teži oblik i bili hospitalizovani tiče, kod njih se preporučuje veliki oprez. Treba da obave jedan kompletan kariološki pregled - elektrokardiogram, ultrazvuk, testovi na troponin, pa i magnetna rezonanca“, ističe Koševićeva.