Porodično vežbanje kao ritual u borbi protiv iskrivljene kičme

Osim sedenja uz računar i mobilni telefon, uzrok poremećaja u kičmenom stubu, kao što su skolioza i kifoza, može biti i u genetičkoj predispoziciji. 

„Ako neko pet sati ili osam sati provede za kompjuterom, neko ko radi, ili deca koja imaju slobodno vreme pa ga provode sa crtaćima, onda je to najvažniji uzrok", rekao je, gostujući u Jutarnjem programu dr Goran Milojković, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije. Dodaje da se uzrast, u kome se kada javljaju ovakvi problemi, smanjuje.

„Sa tri, četiri godine, deca već imaju mogućnost da dobiju mobilni, ajped, kompjuter, i onda, tu je za školski uzrast torba koja svojom težinom takođe krivi kičmu, i to je faktor. Sad postoje torbe sa točkićima pa je to malo smanjeno. Nepripremljenost dece i slaba fizička aktivnost je razlog krivina", dodao je doktor Milojković.

Kaže da je najvažnija fizička pripremljenost, odnosno vežbanje.

„Ako dete ili odrastao čovek ima jake mišiće duž kičme, onda će mu sedenje mnogo manje smetati", kaže dr Milojković i savetuje i decu i roditelje da zajedno vežbaju, da to bude neka vrsta porodične navike, pa i terapije.

Savetuje i smanjenje vremena pred televizorom.

„Ako baš mora da se gleda, gleda se ležeći, kao i kad se koristi mobilni, nema sedenja, nego ležanje. Na taj način neće opterećivati kičmu i manje će je kvariti. Pošto i ležanje tada može biti neprijatno, treba staviti ispod stomaka jastuk, da se ne bi pojačala lordoza", objasnio je doktor.

Govoreći o nošenju midera, kaže da je sve više dece sa iskrivljenom kičmom ali i da je nošenje midera jedan pasivan pristup.

„Mider je plastičan i neudoban, sad kad je leto. Deca se znoje, oni ne vole to da nose, naročito noću, ii kad idu u školu. Tako da je najvažnije preventivno raditi i izbeći to da dođete u situaciju da dete nosi mider. A kada ga nosi, onda se javi svom doktoru, fizijatru koji idredi šta i kako treba da nosi. Uzmu se mere i pavi se mider", kaže doktor i preporučuje vežbanje kao preventivu.

Pregled - pršljen po pršljen 

„Ako roditelji žele da vide da li im dete ima krivu kičmu, treba da ih skinu do pola, da stanu ili čučnu iza njih. Onda gledaju visinu levog i desnog ramena, levog i desnog uva, visinu leve i desne lopatice. Ako je dete mršavo, to se lako vidi. Može da se vidi i opipa i krivina kičme. Ako je veća krivina ona se svakako odmah vidi. Onda, kada se dete savije, krivine dolaze do izražaja i mogu se i tako videti. Ako roditelj utvrdi da ima krivina, treba da preduzme najpre vežbanje sa detetom", savetuje dr Miojković.

„Najbolje vežbe su ležeće vežbe. Statičke, bez pomeranja vežbe, gde jačate mišiće uz kičmu i gde nemate opterećenje. Drugi dobar način je plivanje, bazen i voda su savršen način za održavanje tela kao i hodanje u bazenu, ako odrasi imaju tegobe", kaže doktor i preporučuje povremeno istezanje.

Savetuje da se vežba u svakoj porodici, da vežbaju i roditelji, da to postane ritual i nešto što će pomoći da deca uče po modelu ponašanja gledajući roditelje, pa i da nastave tu praksu kada i sami postanu roditelji.